окоТВоко Живи били па видели
Календарска смена прилика је да се осврнемо на годину која је за нама и посмотримо да ли су власници и глодури великих телевизија били у праву када су, свако за себе и свој рачун, тврдили да су најбољи, најгледанији, непоновљиво инвентивни и заразно гледљиви.
Статистика, међутим, открива друге боје од оних ружичастих којима воле да се ките главешине телевизија с националном фреквенцијом, па не би било лоше бацити поглед на то како се кретала љубав гледалаца према програму који они нуде.
Судећи по месечним извештајима гледаности шест програма с дозволом за национално емитовање (РТС има два програма), наклоност публике према омиљеној емисији или типу емисија није се много мењала ни после две године од завршене дигитализације, која омогућује да се и остале телевизије, поред РТС-а, добро виде у свим крајевима земље. Најгледанији је и даље Први програм Јавног сервиса Србије, који дневно редовно има више од три милиона гледалаца, с уделом у укупној гледаности програма који се креће између 17 и двадесет одство. Другим речима, сваки пети грађанин Србије одабере Први програм РТС-а за канал којем ће посветити пажњу.
Пинк је и ове године успео да задржи статус најгледаније комерцијалне телевизије, с уделом у гледаности који се креће између 15 и 18 одсто, што је прилично близу РТС-у, а ове године и подаље од првог комерцијалног конкурента – Прве ТВ. Ова потоња успева понеког месеца да претекне ТВ Пинк кад је у питању рич, односно дневни аудиторијум, тј. број људи који у неком тренутку програм окрену на њихову фреквенцију. Ипак, број Пинкових верних гледалаца не опада, иако његов власник Жељко Митровић вуче ризичне потезе, правећи сценографију из сопствене маштее и поигравајући се с ријалити форматом, увек на ивици допуштеног и пожељног. Ипак, биће да ријалити није једини разлог за задржавање гледалаца на овом каналу: конкурентска ТВ Хепи ове године није успела ни да се приближи Пинку и ТВ Прва ни по једном критеријуму који одлучује о успешности емитованог програма. Напротив, удео у гелданости Хепи ТВ креће се између седам и 11 посто, што није довољно да уђу међу прве три ТВ станице, али јесте да се прилично одмакну од О2 телевизије, која је по гледаности негде на средини између Хепија и Другог програма РТС-а, чувајући средину медијског терена.
Да скратимо, све се одвијало по утабаним етарским стазама: већу гледаност све телевизије бележе у зимским месецима, РТС је успео да одржи пажњу публике емитовањем Светског првенства у фудбалу, политичке емисије и даље су међу најгледанијима, а јутарњи програми формат који постаје озбиљна значајка свих програмских сатница и распореда.
Да ли ће се ствари променити у наредној години? Све је могуће, нарочито ако ових дана падне и одлука Регулаторног тела за електронске медије о додељивању последње нераспоређене националне фреквенције. Ко ће упасти у ово коло још увек се не зна, мада ће, судећи по ажурном раду РЕМ-оваца, све бити јасно већ на касно пролеће-рану јесен. Или нешто слично. Живи били па видели!
Ивана Вујанов
