ОкоТВоко: Инат и медаље
Не треба се играти са српским инатом - показало се како то испадне са Новаком и тенисом.
Замислите како 20.000 људи навија против Новака. А онда проради наш српски инат и заједништво, лепо је за РТС изјавио капитен српских ватреполиста Филип Филиповић. Што му је лепо и име презиме, а нисмо род. Штета. Бум, трас, бум и злато је ту и насловница ТВ магазина са причом о томе како нам је Милица Мандић донела медаљу и то златну. И то уз теквондо. Царица Милица, како су је медији прозвали.
Харизматични тренер ватерполиста Дејан Савић као мотивациони говор играчима је помињао често јагњетину. То само доказује да су спортисти живи људи и да не преферирају само пилетину. Може и јагњетина као мотив за победу, уз инат. „А сад адио”, ватерполисти су расплакали Дејана Савића. Вечна песма Војкана Борисављевића.
Док звезде прелазних рокова одмарају и стављају сторије неко и ради. Сјајни резултати наших спортиста су супер тема за забавне инфотејмент емисије попут Олимпијског поподнева на РТС-у. Да, РТС може правити добро забавно поподне у којем су домаћини Драгана Косјерина, Александар Стојановић и фантастичан шоумен Стефан Поповић који је на наше медије донео шарма којег смо могли да видимо само на иностраним телевизијама. Горан Степић се показао као одличан коментатор. Коначно неко ко је прихватљив публици и ко не иритира, него информише. Лепо скоцкани и сређени водитељи РТС-а су лепо представили своју земљу и успехе спортиста. Не може увек јавни сервис да буде за све крив, иако је једина брана од општег примитивизма у комерцијалним медијама.
Лепо те феномене третира и шармантни Милош Урошевић у 150 минута на Првој телевизији. Има одличну продукцијску и организациону екипу иза себе. Остали, сем поменутих, се брчкају и гледају мало да осоле екстремитете док кризни штаб не саопшти шта нам је чинити. Они који стављају слике са мора ризикују хејт и мржњу оних који отићи нису могли. А ти су у притајеној депресији, која се претвара у погани трач. Не можемо сви на море да осолимо гузе, али зато можемо да трачаримо оне који су отишли. Стога, свака част нашим спортистима. Колико год да добију награду од државе мало је за наше радости за све што су нам приуштили. Не тугуј, Новаче, вратићеш се!
Обожавам Јутјуб емисију и најаве Хане Адровић. Па да је парафразирам: „Даме и господо, грађани и грађанке, сељаци и сељанке, сви можемо научити нешто од наших спортиста, а то је да инат није најгора српска особина“. Да ли је у питању инат или јагњетина потребан је само разлог да се изађе из бескрајног круга депресије за коју су делимично криви и српски електронски медији који воле да преносе само црне вести. Док гори море, док су пожари свуда око нас, док нас чека неизвесна јесен потребно је да се окренемо лепшој страни живота. Имамо избор - или да будемо победници или лузери. И увек се треба сетити Ђолета. „Ја нисам лузер, о, напротив, мени је осмех лајт-мотив. Ја нисам лузер, ја имам нас, а за свет - ко те пита? Ја нисам чедо просека, мене не вуче осека. С тобом је третман посебан, сваки је дан долче вита и свуд је Холивуд”.
Александар Филиповић