окоТВоко: Фрикови без покрића и ТВ фаце из срећних деведесетих

Део тога и сама певчица је преносила на свом инстаграм профилу. Кад су су Славицу Ћуктераш, у пролазу, питали: „Како си успела да добијеш дете?, рекла је „ћутала сам”. Али овде нико нема намеру да ћути, ни Милан Поповић ни Северина Вучковић ни медији - од Пинка до ХРТ-а.

Најгласнију подршку су дале Ана Бекута и Ведрана Рудан. А дошло је и до дуела Северине и председника Зорана Милановића који је у свом стилу рекао да је Александар оседео чекајући да се заврши овај судски процес.

Северина је одбрусила председнику да њен син није оседео а да суђење траје пуних 11 година. Неисцрпна тема за медије јер су у токе борбе јаких ПР тимова. Ово је пример како функционише судство и на ком принципу раде медији увек жељни сензације.

Деведесете и нерашчишћени спорови су тема медија ове недеље. Ђорђе Давид је имао саобраћајну несрећу у Северној Македонији и у току је јуриш медија за њим. Потом ту су дневни извештаји о акушерском насиљу те се поставља питање у каквом то друштву живимо. Разводи, прељубе, старатељства, секс скандали, црне хронике, насиље и увек судски спорови…

А да на суду уме бити занимљиво говори и тајни снимак који је процурео - дуел Јелене Карлеуше и Цеце Ражнатовић. Јелена је у медијској офанзиви против „српске мајке” и нема дана да није на неком медију. Ако није Уна, онда је Курир, ако није Ало, онда је Прва или К 1. Доказује да се и без Пинка и Гранда може, кад се хоће, јер медија има много, а ми не можемо похватити где смо шта гледали.

Јелена се запитала зашто је Фута дао песму Цеци из филма „Недеља” када се зна да му је Аркан „средио’’ брата. Занимљиво је да се и даље бави Цецом иако је наводно издала албуме Алфа и Омега. Али, јунаци филма „Недеља” о Џеју су оплеменили наше животе лепом енергијом. Хуса је у „Амиџи шоу” испричао анегдоту о дискриминацији Рома у Новом Саду и како је успео да реши тај проблем једним селфијем.

Хуса сјајно ђуска, а код Ивана Ивановића је показао како је успео уз помоћ вештачке интелигенције да отпева нумере исто као Џеј Рамадановски. Јунаци филма „Недеља” стигли су и до „Балканске улице” и Весне Дедић.

Хусеин Алијевић Хуса је и пример како ми заборављамо талентоване људе. Јер његова група је спадала у једну од бољих плесних група код нас. Сетите се само њега, Бебе и Драгане Мирковић у поп споту „Само један трен”. Милица Јаневски и њена улога Марине Туцаковић је нешто најбоље што смо видели у скорије време.

Као да се „естрадна мама’’ вратила у наше животе. Марина Туцаковић је помогла Џеју, Жељку Самарџићу, била је алфа и омега настанка Беовизије. Једна коректна, одговорна жена. И сада кад читам таблоидне текстове о томе како је Марина куповала текстове од неких анонимних текстописаца и извора, како да ми се не преврне утроба.

Да није купила текстове за Зану, Слађану Милошевић, Мишу Ковача, Џеја, Брену, Цецу, Јелену Карлеушу, Магазин, Неду Украден, Генерацију 5, Оливера Мандића, све филмске хитове Зорана Симјановића, Џеја, Наташу Беквалац, Ану Николић, Оливера Драгојевића... Она је написала преко 5.000 текстова. Ни мртве који не могу да се одбране, не можемо да оставимо на миру. Не умемо да поштујемо некога ко нам је оставио најлепше текстове.

Битно је да овде свака шуша има право на мишљење и да се свако бави одговорним послом које се зове новинарство. Зато су нам и такве обраде тема. Зато о људима који пуне арене, говоре певачице које не могу да напуне ни шатор. Зато се геополитиком баве естрадне личности које нису завршиле ни средњу школу.

Живимо у опасно време где се сваком даје право на мишљење, а оно што је још горе тим мишљењем се трује јавно мњење. Зато је било дивно гледати Дејана Милићевића који ниједну ружну реч није рекао о Северини, Селми Бајрами… Врло одмерено је говорио о случају старатељства јер га је отац одавно напустио. Треба нам таквих одмерених људи који вагају сваку реч, који су дипломате а иза њих стоји квалитетан и револуционаран професионалан рад.

Александра Пријовић је почела да пуни и друг Спенс. Е, то је вест и успех без сувишних коментара. Баш сам негдео чуо диван коментар, каква су ово сад времена, ко би рекао да ћемо да плачемо за деведесетим.

Александар Филиповић