ОБЕЛЕЖЕНО 130 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АВЕ ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ Ево шта о овом православном светитељу каже његов ученик (ФОТО)
БЕОГРАД: Епископ бачки и новосадски Иринеј изјавио је вечерас да је Јустин Ћелијски био изузетан теолог и да је његово богословље један од највећих православних бисера богославља.
Говорећи на свечаној академији поводом 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца Јустина Ћелијског, којој је присуствовао и патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије, Иринеј се присетио времена које је провео са њим као млади студент теологије у манастиру Ћелије.
Истакао је да је његов први утисак о Јустину незабораван и да је био изузетан човек кога је красила вулканска енергија, али и изузетна благост.
"С једне стране, радило се о вулканској личности, који је био пун живота, а истовремено зрачио нечим необичним, унутрашњом лепотом, просвећеношћу. Сећам се како је беседио недељама и празницима пред полупразном црквом, али он је беседио као да пред собом има цео академију наука и пола Универзитета. Динамична личност, изузетне доброте", навео је Иринеј.
Како је рекао, Јустин се према сваком односио са бескрајном благошћу и поштовањем према свакој личности. Иринеј је истакао да је било посебно занимљиво Јустинијаново богословље и његов молитвени лик, лик литургија или свештенослужитеља.
"Те две димензије у његовој личности биле су нераздељиво спојене. И биле су жива илустрација, означене, богословске истине, по којем правило молитве, истинско литургијско правило, Lеx оранди, како обично богослов каже, представља извор и надахнуће за правило вере, за Lеx цреденди", рекао је епископ бачки.
Како је рекао, његово богословље било је плод његовог живог литургијског сусрета са живим оличењем Христа.
"Он никада, уверен сам, баш никада, није богословствовао само теоретски ништа, већ увек на основу нечега што је научио управо из унутрашњег, дубоког доживљаја. Тако да се за његову теологију може с пуним правом рећи да је била доживљајно и благодатно богословље, које извире из сусрета и богозаједништва или чак и боговиђења. Молитвеник у њему, свештенослужитељ, литург свакодневни, давао му је инспирацију, надахнуће, за живи литургијски однос према свему око себе, пре свега према живим људима", поручио је Иринеј.
Како је истакао, Јустин је, с једне стране, био бескрајно веран предању цркве и професионалном богослужбеном уставу цркве, али је, у исто време, кад год је реална духовна потреба тога налажала, умео је да одлучује и ствара и сам, на лицу места.
"Тако је и сам био стваралац литургијских текстова и песама, и дивних богослужења и молитава, које су одмах спонтано улазиле у богослужбену употребу, како у самом његовом манастиру, тако и много шире", рекао је епископ бачки.
Иринеј је истакао да је уверен да су Житије светих једна од врхунских појава православне теологије. Нагласио је да се Јустин није либио да, када је већ био угледни професор догматике, посвети 17 година превођењу Житија светих, да их све преведе и објави у 12 томова.
"И не само то, него да се позива у својим богословским делима на Житије светих, што до њега теолоза нису радили", нагласио је Иринеј.
Ученик Јустина Поповића завршио је своју беседу речима које је о његовом учитељу данас у Храму Светог Саве изрекао патријарх Порфирије: "Ава Јустин нас је научио вери, научио молитви, научио љубави".
