Нинине мустре: Мирис руже

На њему је написано неколико „правила“ за срећнији живот. Међу њима, стоји правило да пронађемо времена да застанемо и удахнемо мирис руже. Сећам се да сам сличну, а можда и исту листу правила прочитала још одавно и није ми било баш најјасније зашто би неко уопште пропустио да помирише ружу, ако је у прилици.

Ја откад знам за себе, кад видим ружу, одмах је помиришем. Одмалена ме тај мирис опчињава. Не чуди ме што ружу сматрају краљицом цвећа. Једнаком ме силином разочарава спознаја да има ружа које не миришу. То су ваљда неке другачије гајене руже, лепо изгледају али немају мирис. Иако умеју да буду лепе, такве су руже тужне, некако несрећне и јадне. Подсећају ме на оне девојке што се нападно дотерују, све на њима вештачко, а изнутра све нека непријатна празнина. Танка је линија између краљице и јаднице. Због тога, када желим да помиришем ружу, то урадим обазриво, прво лагано удишући, да предупредим непријатно изненађење. Тек ако осетим познати мио мирис, онда удахнем кроз нос пуним плућима. Ах, каква се милина разлије целим мојим бићем када ме испуни мирис руже! Помешају се осећаји нежности са осећајима неке необичне снаге, као да ми мирис не испуни само ноздрве и плућа, него и мишиће у целом телу. У арома терапији уље руже веома се високо котира. Користи се за постизање емоционалног баланса, а новија, технолошки напредна испитивања откривају да мирис руже има највишу фреквенцију од свих цветних мириса. Вероватно онда и ми који га удишемо, од ружиног мириса мало вишом фреквенцијом завибрирамо. Било како било, ја не пропуштам прилику да помиришем ружу. Има код мене у комшилуку један диван ружичњак који се наслања на ограду и ружице раздрагано вире кроз њу на улицу, и сваки пут ме маме да им се приближим, иако знам да ћу изазвати подозривост чувара који ме види захваљујући контролним камерама. Сваки пут изађе из кућице да осмотри зашто се ту задржавам. Али ја једноставно не могу да одолим. А штету не правим. Има их три врсте: црвене, жуте и нежно наранџасте. А што миришу... цео дан ми буде лепши када удахнем мало те милине. Са друге стране, моје задовољство се ваљда још и појачава чињеницом да сам пронашла време да застанем и учиним нешто лепо за себе.

Да л' због лековитости, фреквенција, ил' због арома терапије, ал' када ја застанем да уживам у мирису руже, као да и време стане. Не мислим ни на прошлост, ни на будућност, у потпуности сам присутна у том тренутку, јасно осећајући како ме испуњава нека дивота. То је тај садашњи тренутак из којег извире огромна снага мог бића неоптерећеног тугом за нечим што је прошло, а ни бригом о нечему што још није ни дошло. Избришу се границе и постајемо једно: тај тренутак, ружа, њен мирис и ја. Да сам ја нека власт, наредила бих да сви миришу руже бар трипут на дан, јер ништа друго не може истовремено да освежи, оснажи и разнежи.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com