Ninine mustre: Miris ruže

Na njemu je napisano nekoliko „pravila“ za srećniji život. Među njima, stoji pravilo da pronađemo vremena da zastanemo i udahnemo miris ruže. Sećam se da sam sličnu, a možda i istu listu pravila pročitala još odavno i nije mi bilo baš najjasnije zašto bi neko uopšte propustio da pomiriše ružu, ako je u prilici.

Ja otkad znam za sebe, kad vidim ružu, odmah je pomirišem. Odmalena me taj miris opčinjava. Ne čudi me što ružu smatraju kraljicom cveća. Jednakom me silinom razočarava spoznaja da ima ruža koje ne mirišu. To su valjda neke drugačije gajene ruže, lepo izgledaju ali nemaju miris. Iako umeju da budu lepe, takve su ruže tužne, nekako nesrećne i jadne. Podsećaju me na one devojke što se napadno doteruju, sve na njima veštačko, a iznutra sve neka neprijatna praznina. Tanka je linija između kraljice i jadnice. Zbog toga, kada želim da pomirišem ružu, to uradim obazrivo, prvo lagano udišući, da predupredim neprijatno iznenađenje. Tek ako osetim poznati mio miris, onda udahnem kroz nos punim plućima. Ah, kakva se milina razlije celim mojim bićem kada me ispuni miris ruže! Pomešaju se osećaji nežnosti sa osećajima neke neobične snage, kao da mi miris ne ispuni samo nozdrve i pluća, nego i mišiće u celom telu. U aroma terapiji ulje ruže veoma se visoko kotira. Koristi se za postizanje emocionalnog balansa, a novija, tehnološki napredna ispitivanja otkrivaju da miris ruže ima najvišu frekvenciju od svih cvetnih mirisa. Verovatno onda i mi koji ga udišemo, od ružinog mirisa malo višom frekvencijom zavibriramo. Bilo kako bilo, ja ne propuštam priliku da pomirišem ružu. Ima kod mene u komšiluku jedan divan ružičnjak koji se naslanja na ogradu i ružice razdragano vire kroz nju na ulicu, i svaki put me mame da im se približim, iako znam da ću izazvati podozrivost čuvara koji me vidi zahvaljujući kontrolnim kamerama. Svaki put izađe iz kućice da osmotri zašto se tu zadržavam. Ali ja jednostavno ne mogu da odolim. A štetu ne pravim. Ima ih tri vrste: crvene, žute i nežno narandžaste. A što mirišu... ceo dan mi bude lepši kada udahnem malo te miline. Sa druge strane, moje zadovoljstvo se valjda još i pojačava činjenicom da sam pronašla vreme da zastanem i učinim nešto lepo za sebe.

Da l' zbog lekovitosti, frekvencija, il' zbog aroma terapije, al' kada ja zastanem da uživam u mirisu ruže, kao da i vreme stane. Ne mislim ni na prošlost, ni na budućnost, u potpunosti sam prisutna u tom trenutku, jasno osećajući kako me ispunjava neka divota. To je taj sadašnji trenutak iz kojeg izvire ogromna snaga mog bića neopterećenog tugom za nečim što je prošlo, a ni brigom o nečemu što još nije ni došlo. Izbrišu se granice i postajemo jedno: taj trenutak, ruža, njen miris i ja. Da sam ja neka vlast, naredila bih da svi mirišu ruže bar triput na dan, jer ništa drugo ne može istovremeno da osveži, osnaži i razneži.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com