НИНИНЕ МУСТРЕ: Месија
Има међу нама тих неких земљољубаца, којима планета Земља значи много више од неког небеског тела по којем се мало шврћкамо.
Земљољупци Земљу доживљавају као живо биће које у сарадњи са Сунцем, обезбеђује све што је за живот кључно: храну, пиће, ваздух, склониште, лекове, и осећају све то као љубав којом их мајка Земља чува.
Зато није необично што последњих година, упоредо са порастом загађења и масовних уништења природног света, расте и потреба да се та мајка Земља заштити, одбрани, сачува и спасе. Неки су чак мало и нападни у томе, из страха да већина још увек не осећа колико је важно питање очувања здравља наше планете. Има и међу њима свакаквих, али земљољупци у главном не фолирају. Они имају искрену жељу да учине овај свет лешим и пријатнијим местом за живот, и желе то са свима да поделе.
И сама сам један период живота била у некој месијанској фази. Имала сам стално неке идеје како да помогнем свету да отвори очи, како да се људи освесте и узму живот у своје руке, све гледајући људе око себе, откривајући мане у њиховим понашањима, чврсто одлучивши да ћу да им покажем прави пут. Тај је пут за мене и дан данас прави: пут разумевања, доброте, сарадње, свесности, истине и љубави. За мене, не може бити „правији“!
Али схватила сам да Земљи није потребна никаква заштита, одбрана, чување ни спасавање. Њој је потребно само да се понашамо као људи. Да се вратимо људском начину живота. Нема тог месије који људе може да научи како се људи понашају. Зна се шта је људски, записано је у људским ћелијама, нико не мора да држи предавања о томе. То свако за себе мора да утврди, да се преиспита и открије колико често се понаша онако баш људски, да му срце трепери од тихе радости, а колико често се не понаша тако.
Када ја сама себе преиспитам и када све више живим у складу са високим људским вредностима, тада ја помажем планети. Не тражи Земља да је спасавамо, она је најсрећнија када са њом сарађујемо, када јој служимо у заједништву са свим осталим бићима којима је такође мајка.
Схватам најзад да је мој задатак да живим живот упознајући себе све више, ослобађајући себе од прастарих, превазиђених уверења за која се ни не сећам када сам их усвојила, нити знам од кога сам их наследила. Та уверења онда производе увек исте, понављајуће, испрограмиране реакције које само чине да се вртим у круг, а нити шта решавам, нити на било који начин напредујем. Само понављам исте приче.
Управо зато сам хтела да спасавам и друге и планету, да не бих морала да се суочим са чињеницом да једино кога морам и могу да спасим сам ја. Када себе упознам, када одбацим сав непотребан терет усађених програма понашања, ја тада постајем бољи човек. Потпуно сам уверена да је то најбоља стратегија за планету.
Ако се већина њених становника потруди да се понашају к'о људи, онда ће планета да процвета. Јер људи не пале плућа којима дишу, не загађују реке из којих пију, гледају да не науде другоме јер други су само делови једне те исте целине чији смо сви део. Када помогнем себи, помогла сам планети. Месија зато није потребан. Сада нам је најпотребнији човек, и то онај у нама.
Нина Мартиновић Армбрустер
