Објашњавајући због чега је „нормално“ да лако паднемо у ниске вибрације, а теже нам је да се подигнемо на више, један научник спомиње еволуцију људског мозга која није далеко одмакла од пећинског човека, чије су „антене“ подешене на преживљавање, па најбрже и најлакше реагује на опасности разних врста, а све оно што представља лепоту и уживање, некако изгледа мање важно.