МОЖДА ИЗГЛЕДАМ КАО ЗЛОБНИЦА, АЛИ ИМАМ ГЛАС ПРИНЦЕЗЕ: Јелена Гавриловић поново Елза
На концерту „Дизни 100” наступићу с песмом „Лет ит го”, односно „Сад је крај” и другом „Инто the unknown” односно „Мени незнано”.
Те песме из филмова „Фрозен” су два највећа хита које је у последњих 15 година избацио Дизни. Оборили су све рекорде слушаности и мислим да су се уцртали у памћење свих девојчица, а богами и дечака и новијих генерација које просто одрастају уз ове фантастичне Дизнијеве цртане филмове - рекла је глумица Јелена Гавриловић која ће поново запевати у улози Елзе на позорници МТС дворане 05. и 07. новембра у пратњи Симфонијског оркестра РТС-а са осталим колегама и певачима који су гласове позајмиљивали у домаћим синхронизацијама Дизнијевих филмова. Иначе, Јелена је уврштена у 25 најбољих гласова за улогу Елзе, али осим по гласу Гавриловићева је позната по улогама у бројним домаћим серијама и филмовима али и у иностраним продукцијама, попут серије „Оутпост” или америчког трилера „Everly” у коме је играла уз Салму Хајек.
За децу сте принцеза због улоге Елзе, а за љубитеље серија „Од јутра до сутра” и „Истине и лажи” „злобница”, да ли се тај доживљај фанова осликава у начину на који вам се обраћају кад вас сретну у јавности?
- Ух, понекада кажем да је код мене тешко повезати слику и тон, односно да ја понекад изгледам сасвим другачије у односу на оно како ме људи доживљавају, на основу тога како се мој глас користи. Можда изгледам као злобница, али имам глас принцезе, тако да тај дуализам у мени омогућава да играм све оне ствари које нико други не игра. Елза јесте та принцеза која због тога што има неке моћи које су другачије од осталих упада у ту замку да буде неприхваћена и несхваћена и онда се повлачи, да би на крају ослободила ту несигурност и пронашла своју моћ и идентитет и да би схватила где она припада и да није страшно бити другачији. Цео филм осликава љубав између две сестре што је мени фантастично јер једини пут да пронађете ко сте и шта сте, јесте кроз своју породицу. Увек све креће из породице.
Могу ли фанови серије „Од јутра до сутра” очекивати наставак серије или ћемо вас можда ускоро гледати у некој другој домаћој серији?
- За сада немамо никаквих најава да ће се серија наставити. Ја сада уживам у музици и концертима и, право да вам кажем, мало се одмарам, заслужила сам. Очекујем премијере пројеката које сам радила, а шта ће бити следеће то нико од нас не зна, зато је глума тако фантастичан посао.
Када ћемо гледати британски филм „Gassed уп” на Амазон прајм каналу и шта нам можете рећи о својој улози у том филму због које сте постали црнка?
- Не могу много да кажем о филму. Оно што могу да напоменем јесте то да сам направила ту дивну трансформацију због које ми је драго и да глумац мора себи да допусти да изађе из свог стандардног калупа. Филм излази у фебруару, прво је премијера у биоскопима, а онда на Амазон прајму УК. То је једна велика част.
Играли сте у бројним иностраним продукцијама, попут америчке серије „Оутпост” или филму РАИ „Лангело ди Сарајево”. Какви све изазови очекују српску глумицу која гради инострану каријеру?
- Глума је глума, без обзира на то на ком језику глумите, али ја волим што живим и бавим се глумом у Србији јер заиста је код нас тржиште јако захтевно и имам утисак да важи она реченица „Иф И цан маке ит there, I'll маке ит anywhere” из песме „Њујорк, Њујорк”. Лепо је радити на другим местима али лепо је и вратити се у своју земљу и бити звезда тамо где припадаш. Тако да се радујем својим малим излетима у иностранство али и нашој домаћој продукцији која има фантастичне пројекте који тек долазе.
Глумили сте у неколико студентских филмова, попут ситкома „Моја Славице”, након чега сте изјавили да вам је увек жао да такви пројекти не заживе на ТВ-у. Шта недостаје да би се то догодило и да вас фанови коначно гледају у занимљивој улози поштанске службенице?
- Ја волим да радим са студентима Факултета драмских уметности, нарочито са студентима продукције. Некад се испостави да ти студенти буду људи са којима сарађујем и касније. Јако су талентовани и креативни. Неке од тих продукција које сам радила са студентима били су бољи од професионалних пројеката који су ми понуђени. Тај ентузијазам, та жеља да направе нешто, и те како се осећа и увек ћу се одазвати на њихове позиве јер велико је задовољство сарађивати са студентима.
Снежана Милановић