Моју ОСВЕТУ ће памтити ЗАУВЕК Исповест старијег господина који је ДОЖИВЕО ИЗДАЈУ од своје 30 година млађе девојке: Обасипао сам је ПОКЛОНИМА и ПУТОВАЊИМа, а она ми ЗАБИЛА НОЖ...
Ово је исповест човека који је млађој девојци дао све у животу, па доживео издају. Ми вам је преносимо у целости.
Све у мом животу ишло је по плану. Успешан сам, богат, и увек окружен људима који су ми завидели на свему што сам постигао. Мој стан у центру Београда био је луксузан, возио сам скуп ауто и имао најфинију гардеробу коју новац може да купи. Али, све те ствари су само прикривале празнину коју сам осећао у срцу. Онда сам упознао Гордану.
Гордана је била тридесет година млађа од мене, и долазила је из провинције са истока Србије. Није имала много, осим свог шарма и младости, али мени је то било довољно. Видео сам у њој оно што ми је недостајало - свежину, енергију, радост живота.
Није имала новца, али није ни морала. Ја сам јој куповао све. Од најлепше одеће до луксузних путовања, све је било њено, јер сам веровао да љубав нема цену. Платио сам јој био и део студија јер није могла да упадне на буџет. Искрено, није га ни завршила, али добро.
Мислио сам да је све било бајно, али сада знам колико сам био наиван.
Једног дана, сасвим случајно док се туширала, сазнао сам да ме Гоца вара. Стално би крила телефон. Нисам желео да проверавам раније, али сам док сам пролазио поред купатила, видео поруку особе које није требало. Прво нисам желео да проверим, али рекох морам. Сумња је била јача од мене, а ја сам имао шифру. Био сам шокиран, паралисан. Све што сам мислио да је стварно, све што сам изградио с њом, срушило се у трену.
Она је користила мој новац да импресионира неког другог. Фотографије боље да нисам ни видео. Гадост невиђена.
Није било двоумљења, рекох раскинућу и вратићу јој за све.
Осећај издаје био је неиздржив. Почео сам да правим план. Нисам желео да је повредим физички наравно, то је заиста гнусно, али сам имао нешто друго на уму. Хтео сам да је повредим на начин који ће памтити докле год је жива . Нисам одмах прекинуо. Наставио сам још мало док није остала без новца.
А онда, једног дана, све сам јој узео. Престао сам да јој дајем новац прво када сам сазнао да више нема и када ми је тражила, угасио сам и њен телефон, који сам ја плаћао, отказао путовање до Кана и рекао јој да од аутомобила нема ништа. Све што сам плаћао сам укинуо. Оставио сам је без ичега. Једино што јој је остало био је осећај немоћи и губитка.
Ту смо завршили, а када сам је последњи пут видео, изгледала је изгубљено, збуњено, уплакано као да није могла да верује да се све то дешава. Није ми било жао. "
Дневник/Стил