Moju OSVETU će pamtiti ZAUVEK Ispovest starijeg gospodina koji je DOŽIVEO IZDAJU od svoje 30 godina mlađe devojke: Obasipao sam je POKLONIMA i PUTOVANJIMa, a ona mi ZABILA NOŽ...

Sve u mom životu išlo je po planu. Uspešan sam, bogat, i uvek okružen ljudima koji su mi zavideli na svemu što sam postigao. Moj stan u centru Beograda bio je luksuzan, vozio sam skup auto i imao najfiniju garderobu koju novac može da kupi. Ali, sve te stvari su samo prikrivale prazninu koju sam osećao u srcu. Onda sam upoznao Gordanu.

Gordana je bila trideset godina mlađa od mene, i dolazila je iz provincije sa istoka Srbije. Nije imala mnogo, osim svog šarma i mladosti, ali meni je to bilo dovoljno. Video sam u njoj ono što mi je nedostajalo - svežinu, energiju, radost života.

Nije imala novca, ali nije ni morala. Ja sam joj kupovao sve. Od najlepše odeće do luksuznih putovanja, sve je bilo njeno, jer sam verovao da ljubav nema cenu. Platio sam joj bio i deo studija jer nije mogla da upadne na budžet. Iskreno, nije ga ni završila, ali dobro.

Mislio sam da je sve bilo bajno, ali sada znam koliko sam bio naivan.

Jednog dana, sasvim slučajno dok se tuširala, saznao sam da me Goca vara. Stalno bi krila telefon. Nisam želeo da proveravam ranije, ali sam dok sam prolazio pored kupatila, video poruku osobe koje nije trebalo. Prvo nisam želeo da proverim, ali rekoh moram. Sumnja je bila jača od mene, a ja sam imao šifru. Bio sam šokiran, paralisan. Sve što sam mislio da je stvarno, sve što sam izgradio s njom, srušilo se u trenu.

Ona je koristila moj novac da impresionira nekog drugog. Fotografije bolje da nisam ni video. Gadost neviđena.

Nije bilo dvoumljenja, rekoh raskinuću i vratiću joj za sve.

Osećaj izdaje bio je neizdrživ. Počeo sam da pravim plan. Nisam želeo da je povredim fizički naravno, to je zaista gnusno, ali sam imao nešto drugo na umu. Hteo sam da je povredim na način koji će pamtiti dokle god je živa . Nisam odmah prekinuo. Nastavio sam još malo dok nije ostala bez novca.

A onda, jednog dana, sve sam joj uzeo. Prestao sam da joj dajem novac prvo kada sam saznao da više nema i kada mi je tražila, ugasio sam i njen telefon, koji sam ja plaćao, otkazao putovanje do Kana i rekao joj da od automobila nema ništa. Sve što sam plaćao sam ukinuo. Ostavio sam je bez ičega. Jedino što joj je ostalo bio je osećaj nemoći i gubitka.

Tu smo završili, a kada sam je poslednji put video, izgledala je izgubljeno, zbunjeno, uplakano kao da nije mogla da veruje da se sve to dešava. Nije mi bilo žao. "

Dnevnik/Stil