Милица Милша: Уживам играјући Аду!

Серија је рађена по колумбијској теленовели и прати животе и догодовштине ликова из два света - богатих и успешних, али и сиромашних радника и маргиналаца, те намеће увек актуелно питање: Да ли је материјално богатство довољно за срећу или се права срећа налази у стварима које се ипак не могу купити новцем? У главној улози је Милица Милша, која игра Аду Каначки, даму из високог друштва, која сазнаје да јој је син после порођаја случајно замењен за друго дете. Двадесет и седам година касније, Ада ће Луку и Алексу (свог биолошког сина и другог кога је годинама одгајала) натерати да замене своја места како би их научила најважнију лекцију у животу. Адине мотиве, мајчинску потребу да их обојицу заштити од живота који их воде до тога да сами себи постају претња, приказала је и оживела Милица Милша, коју смо гледали у бројним домаћим серијама.

Дуго вас није било у ТВ серијама, постојала је та велика пауза од 2012. када сте се појавили у серији „Будва на пјену од мора”, па све до прошле године и серије „Јунаци нашег доба” у којој сте играли Дринку и сада главна улога у серији „Игра судбине”. Колико су за глумца тешке толико дуге паузе? 

- Поред „Будве на пјену од мора" и других серија што наших што италијанских, последња велика серија коју сам снимала је била „Бела лађа” Синише Павића, коју сам снимала пет година. Онда сам снимила филм „Ас пик” у Црној Гори, и „ушла” у позориште. Из позоришта нисам буквално излазила све ове године. Имала сам око петнаест премијера.  Последња премијера „Мачка на усијаном лименом крову” изашла је само недељу дана пре почетка снимања серије „Јунаци нашег доба”. Ја заправо паузу нисам имала ни да се одморим, летос смо снимали „Јунаке”, снимала сам и у Црној Гори филм „Магични кључ”, а од октобра смо почели снимање „Игре судбине”. 

Како вам је легла улога Аде Каначки даме из високог друштва?

- Ја волим све своје улоге, Аду Каначки обожавам. Ада је пре свега жена високих моралних начела и истанчаних емоција, и то је јако изазован лик за игру. Сваки дан уживам на снимању јер је Ада један врло комплексан лик.

Да ли је ваш супруг Жарко Јокановић пишући адаптацију сценарија колумбијске серије, аутоматски прилагођавао лик Аде вама и да ли сте му давали сугестије?

- Жарко Јокановић је све ликове и ситуације прилагодио нашем поднебљу и ликовима, колумбијска прича је оквир, а све што је написано апсолутно представља ликове, карактере и психологију овог поднебља.  Нисам му давала никакве сугестије, само сам са уживањем читала сваку епизоду.

Недавно сте у емсији „Магазин ИН” дирљиво говорили о односу са супругом, а ваше речи се преносе по друштвеним мрежама као „љубав из бајке”. Како изгледа живети такву љубав?

- Ми смо добар тим, живимо љубав, а не бајку, живимо у стварности, али се волимо и поштујемо и ослонац смо једно другом. Заиста не бих могла свој живот да замислим без Жарка. Он ставља осмех на моје лице од момента кад смо се упознали, можда то и јесте бајка.

Недавно сте играли у делу Оскара Вајлда „Идеалан муж” у вашем матичном позоришту Београдском драмском, у којим представама вас још можемо видети?

- Да, „Идеалан муж” у прошлој сезони је био представа која је доносила највећи профит на благајни. У Београдском драмском играм још у „Мачки на усијаном лименом крову” и „Клошмерлу”.

Планирате ли ускоро да се поново опробате у улози режисера, будући да иза себе имате награђену представу „Кокошке”?

- Не, не планирам, снимамо пет дана недељно „Игру судбине” и снимаћемо до средине јуна. А очекује ме и снимање наредне сезоне „Јунака нашег доба”, током лета и опет пут у Црну Гору где Драшко Ђуровић почиње снимање филма у којем такође играм.

Красили сте преко 300 насловних страна, били сте Мис Канског фестивала, колико вам је лепота одредила живот и каријеру?

- Ја мислим да ми је изглед био само баласт, али можда и грешим. Сада заиста уживам играјући Аду Каначки.

С. Милановић

Легендарни рокер Дадо Топић компоновао је музику и насловну нумеру за серију „Игра судбине“. „Никад раније нисам радио музику за серије. Много је лакше компоновати музику за филм јер у серији има много прелазних момената. Мора бити трагике, сарказма, тешког, духовног, осећајног... Морате те сцене музиком да потцртате“, истакао је Дадо и додао нико неће бити срећнији од њега ако се музика допадне публици.