Манастир Раковац – место преписа „Душановог законика“
Манастир Раковац припада Епархији сремској Српске православне цркве, а удаљен је око 10 километара од Новог Сада.
Према предању, задужбина је Раке Милошевића, великог коморника деспота Јована Бранковића.
Манастирска црква посвећена је Св. Врачима Козми и Дамјану, а поуздано се зна да је од 17. века манастир био важан преписивачки, преводилачки и књижевни центар. У прилог томе говори и чињеница да је ту урађен препис „Душановог законика“ и написан раковачки рукописни „Србљак“.
Након што су манастир порушили османски Турци, почетком 18. века обновљена је црква и подигнут високи, барокни звоник у којем се налазила капела Светог Николе. Потом је подигнута и гробљанска капела посвећена Покрову Богородице, међутим, током Другог светског рата оштећена је црква, порушен звоник и уништени иконостас и библиотека са вредним књигама. Зидно сликарство некадашње цркве изузетне вредности, до данас је сачувано само фрагментирано.
Почетком овог века, на разореним темељима подигнут је нови звоник, конзерваторски радови у цркви су у току, а обновљена је библиотека и већи део конака у којима се налази новооснована капела Св. Василија.
Манастир Раковац био је дворски манастир Карловачке митрополије, где је замонашено више од 20 архијереја који су оставили значајан траг у историји народа и Српске православне цркве. У манастиру се налази и чувена икона Богородице – тзв. Раковачка Одигитрија, која је пре Другог светског рата била изнад кивота у којем се чувала рука Св. Прокопија.
Рука Св. Прокопија нестала је након пљачке у Другом светском рату, али је кивот сачуван и налази се у ризници СПЦ у Сремским Карловцима. У капели Св. Василија налазе се честице мошти Св. Петке, Св. Харалампија, Атонских Отаца и Мардарија Либертвилског.
Више информација о манастирима Фрушке горе можете прочитати на сајту Туристичке организације Града Новог Сада, кликом овде.
(Туристичка организација Града Новог Сада/Маркетиншки текст)