Језикоманија: Јер, је л'?
Да ли вам је икад запарала очи или уши реченица: ЈЕР сте (си) добро? у значењу: ДА ЛИ сте (си) добро? Неправилно и иритантно, признаћете. На велику жалост свих оних који негују и воле српски језик, у последње време, и млађи и старији, у свакодневној комуникацији греше јер мешају облике: ЈЕР и ЈЕ Л’ који НИКАКО НИСУ СИНОНИМИ (не значе исто).
Да појасним:
ЈЕ Л’ је упитни облик који се састоји од скраћеног облика помоћног глагола ЈЕСАМ и упитне речце ЛИ и пише се одвојено:
ЈЕ ЛИ (или ЈЕ Л') Никола дошао? Одговор: Никола јесте (је) дошао.
ЈЕСИ ЛИ (или ЈЕСИ Л') добро? Одговор: Јесам добро / Добро сам.
Наш нови Правопис допушта писање ЈЕЛ’ заједно, али само у разговорном језику што је на неки начин „освета лоших ђака”.
ЈЕР је узрочни везник који значи ЗАТО или ЗАТО ШТО и користи се да означи однос узрока и последице (у узрочно-последичним реченицама).
Осећам се дивно ЈЕР путујем на море.
Нећу да једем слатко ЈЕР сам на дијети.
Ево два примера неправилне употребе ових израза:
ЈЕР све у реду? (Правилно: Је л’ све у реду?)
Он је дошао ЈЕЛ сам га позвао. (Правилно: Он је дошао ЈЕР сам га позвао.)
