Јелена Николић, “Контракултурна”: Желим речима да заведем

Њена прва књига „Границе слободе“ је психолошки роман, са аутобиографским елементима, који је доживео четири издања и велики успех, нарочито код младалачке публике. На основу њених ставова и бритког језика никада не бисте рекли да иза ове девојке стоје само 23 године живота.

Ко је Јелена, а ко је Контракултурна? Преплићу ли се те две личности?

Јелена је обична девојчица која се плаши буба и мрака. Контракултурна је јака и самостална жена која јури за својим амбицијама и има хладно срце. Преплићу се, сваког дана.

Чему се супротстављате, против кога је ваш бунт?

Себи самој се супродстављам. Највеће борбе водим са собом.

Шта заправо желите да нам пренесете кроз слова?

Да смо и ми храбри понекад кукавице.

Шта читате ових дана, и да ли верујете да млади данас уопште немају времена за тај вид разоноде?

Нисам сагласна. Млади само мање држе књигу у рукама. Пажња јесте видно ослабила, али кажу да и најнезаинтересованије нешто заинтересује, заправо, ово нико није рекао, сада сам смислила (осмех).

Колико често се суочавате с предрасудама? Морате ли да објашњавате да се иза лепог лица крије девојка која студира два факултета, ради, издала је две књиге, пише, бави се маркетингом, модом...

Раније сам патила јер ме људи не познају, али сада сам срећнија јер су у мом окружењу они који бирају да сазнају ко сам. Природна селекција – одвајам жито од кукоља.

Свесни сте да сте другачији. Колико вреди ваша реч у колумнама, на Инстаграму на којем имате енорман број пратилаца, на радију, у књигама чији сте аутор?

Велико је бреме јер сви очекују да будете ту за њих. „Утицајни“ често трабуњају како им тешко пада тај задатак. Незахвално јесте, тражи се много од вас, али зар не постављамо критеријуме сами? Ово сам бирала, с тим се и носим.

Како мушка популација реагује на вас?

Живот би ми био предосадан када бих пратила њихове реакције. Битнија је повратна реакција. Они којима сам поверила све оно што јесам, добили су најбољу жену на свету!

Шта бисте замерили својим вршњакињама?

Лењост, површност и лоше приоритете.

О чему пишете ових дана?

Као и увек - о људима. Они ме стално инспиришу.

Колико емоција је уткано у сваку реченицу коју искажете?

Може у децилитрима? Океан.

Какво искуство имате као радио водитељка?

Дивно искуство. Лепо је када покушате да украдете нечију пажњу само речима, а не спољашњим изгледом. Мислим да сам сваки дан заправо тај лик који жели речима да заведе.

Како остати свој, имати лични печат?

Питајте себе сваког дана: „Ко сам ја?“,  и када нађете одговор, трудите се да му останете доследни. Као и за све у животу – то је ваљда лојалност.

У мору активности, да ли је Јелени икад досадно?

Досада најгоре утиче на мене. Зато ми моји пријатељи бране да будем сама.

Шта себи замерате?

Неосновано велика очекивања, тврдоглаву памет и мале груди (смех).

Харизме вам не мањка. Јесте ли размишљали икад да напустите Београд и отиснете се негде преко границе?

Београд је свет, тешко бих живела негде другде. Али, волим да отпутујем. Осим када би нешто било довољно вредно да кренем. Познавајући себе, само бих спаковала кофере.

С обзиром на ваше искуство у моди, како се Српкиње облаче?

Како и воле – фејк и досадно.

Популарни сте на Инстаграму. Колико глумите тамо, носите ли и ви маску, попут већине?

Када не бих носила маске, не верујем да бих била успешна, заштићена или неповређена. Глумимо сваког дана, сваког тренутка. Најбитније је да знате када ћете маску скинути, али још битније – пред ким.

Ко највише верује у вас?

Моји пријатељи.

Написали сте у књизи „Ја ћу да умрем од љубави“. Можемо ли толико волети?

Сваки дан умрем од љубави па се наново родим. То је прелеп ритуал, ако га ваљано схватите.

Да ли је друга књига „Епизода“ доживела читаност попут првенца „Границе слободе“?

Те две књиге носе различите поруке и обе живе кроз оне који су их прочитали. Доживеле су успех обе, а интересовање за моја дела ме одушевљава.

Никеа Вучетић