Гоца Тржан: Нисам више љута на све око себе

Одлучила је, како је рекла, да се упркос томе што је музика због коронавируса тренутно „у тишини”, бави својим послом и сву своју креативност усмери на песме. Иако јој се у новчаном смислу овај подухват не исплати, певачица за Дневников ТВ магазин прича да се боље осећа док ствара, те да не може више да чека да се епидемиолошке мере опусте и допусте музичарима да раде свој посао. На почетку разговора за наш лист Гоца нам открива да ли је мирнија енергија која се осети у новим песмама резултат пандемије или година које су донеле унутрашњи спокој.

– Човек се мења, хтео не хтео. Желим да верујем да се нисам пуно променила, али онда, када анализирам себе и будем објективна, схватим да сам се ипак променила. Наравно да је у мом животу много тога другачије. На првом месту нисам више љута. Дуго сам била љута на све што ме окружује јер тиме нисам била задовољна. Сад немам разлога да не будем задовољна. Срећна сам, потпуно сам заокружила свој живот и самим тим се и израз мог лица и мој музички израз мењају. Мислим да није лоше мењати своју интерпретацију када је музика у питању. Ипак сам ја препознатљива, без обзира на све, али ово је сад нека моја друга енергија која излази потпуно нехотице, морам да признам. Није намерна (смех).

Да ли ће онда тај унутрашњи мир моћи да се чује и у трећој песми „Фитиљ“ коју већ припремате публици. Како ће она звучати?

– То ће бити латино песма. Не знам како ће звучати, зависи и од спота, видећемо. Можда хоће, можда неће. Трудићу се да то опет будем ја, али видећемо како ће то да испадне јер је интерпретација заиста ствар тренутка. Никада не размишљам о томе како ћу нешто да отпевам. То ти или дође или не.

Има ли са музиком уопште прорачуна или се, када снимате нове песме, водите емоцијама и личном интуицијом?

– Мислим да многе моје колеге рачунају. Од тога са киме раде до тога каква музика је тренутно актуелна итд. Ја нисам иначе прорачуната особа и то је у многим аспектима мог живота било помало и проблематично и ризично, али, ипак је дуго година успешно. И зато не рачунам много, него радим оно што ми се у том тренутку допада. Додуше, заиста волим модерну музику. Свиђа ми се много тога из модерне музике, а много тога ми се и не свиђа, па то не бих ни радила.

У мору онога што је модерно ви и ваши другари из групе „Тап 011” сте после толико година издали нову песму „Метар по метар” која звучи некако ретро и враћа у неко друго време. Какву нову енергију доноси ваше поновно окупљање и шта ћемо то све од вас слушати у наредном периоду?

– Кад кажете ретро вероватно мислите на звук који је некада био актуелан. Међутим, када послушате оно што је прво на светским топ листама видите да нема много модерних песама. Музика је музика. По мом мишљењу Битлси ће увек бити модерни, без обзира на то што су њихове песме урађене пре 50 година, али и даље је то нешто што је музички фантастично, другачије, упечатљиво и што је оставило траг. Има пуно такве музике, па ће и „Тап 011“ остати то што јесте. Ми не можемо да бежимо од себе. Покушаји да се по сваку цену имитирају неки нови трендови мени  често изгледају смешно (смех). Ми остајемо верни себи и ономе што се нама свиђа. Мора да буде музике!  

Прошла година вам је донела прилику да се окушате и у водитељским водама. Како вам се допада ваша нова улога и уопште идеја да имате своју емисију „Гоца шоу” на К1 телевизији?

– Мислим да је живот прекратак да би се определио само за један део себе. Човек мора стално да истражује и да буде спреман на изазов. Када те живот изазове и када кренеш да се тражиш мораш да се снађеш што пре јер је то питање опстанка и тога да ли ћеш имати шта да једеш. Ја сам жена која је преживела штошта у животу и одавно сам научила да се улагање у скупе торбе и гардеробер не исплати. Научила сам да се скупа торба не може појести у тренуцима када нема посла (смех). Доживела сам и рат у Југославији, бомбардовање и убиство Зорана Ђинђића, када је био полицијски час, поплаве, итд... Из свих тих лекција сам научила пуно тога што је за мене позитивно, као нпр. то да видим шта бих све могла да радим и на које начине бих могла да се остварим. Почетак тог мог водитељског подухвата су пре свега били моји влогови на Јутјубу. Мени је заиста забавно да имам своју емисију, јер је ово нешто потпуно другачије. Не радим новинарски посао, нисам новинар. Бити новинар је један одговоран посао, а друго има много људи који се школују за тај посао. Ја сам пре свега неко ко уме да отвори људе и са ким људи воле да причају и у том смислу радим то на неки емпатично-симпатичан начин. Мене то забавља, то ми је нови изазов у животу и зашто да не.

А да ли онда публика прашта када покажете да имате и друге таленте и вештине?

– Морам да вам кажем да ме баш брига (смех). Не би требало да умем ни да кувам јер ће неко рећи: „Шта је она замислила да буде и певачица и мајка и куварица“? То је безвезе. Сто људи, сто ћуди. Људи ће увек имати своје мишљење, на које мисле да имају право, без обзира на то што је утемељено на њиховој истини, а не на чињеницама. Мени је у животу најбитније да ми је забавно. Нема мени публика шта да прашта. То је мој живот и начин да ја себе остварим, да обезбедим себи и својој породици „леба и јогурта“ на столу. Ја никоме не судим. Људи треба да експериментишу са собом и својим талентима. Зашто да не. То је потпуно у реду. Ја се заиста никада не усуђујем да било коме пресуђујем. Никада!

На К1 телевизији се емитује и ваш ријалити „Мој савршени брак” у којем је суштина, како сте рекли, да се покаже да нико није савршен. Шта пристајете да прикажете публици из своје интиме, а шта ипак не дозвољавате да се сними у вашем дому?

– Свакако постоје ствари које су само за нас интимно. Свакако нема секса (смех). Мислим да је то дебилно. Генерално, Раша и ја смо врло отворени људи и приватно много разговарамо са људима, отворени смо и весели. Нисмо пар који ће избегавати табу теме. Пуно тога прикажемо, а наравно да не приказујемо дневне ритуале које сви имамо, али зато се играмо са свим оним што смо ми. Неком се то свиђа, а некоме не, опет кажем, људи сматрају да имају право на своје мишљење. И то је опет сасвим у реду. Ти кад некоме даш део себе он мисли да те стварно познаје, без обзира што је то ипак само телевизија.

Обрели сте се и пред камерама па ћемо вас тако гледати у улози у серији „Авионџије”. Какво искуство носите са снимања и у каквој улози сте се нашли?

– Нажалост гледаћете ме у улози саме себе (смех), ја то не волим, али продукцији је то било забавно. Ситком је у питању и било нам је баш забавно на снимању, супер смо се зезали, не могу да откривам о чему се ради, али биће интересантно. Ускоро треба да снимам још један ситком у којем ћу бити гост. Забављам се и покушавам неке своје таленте и интересовање да остварим и сада.

Владимир Бијелић

 У тренутку док пролазите кроз интимну борбу за потомство поједини медији су, чини се, прешли границу пристојности док су извештавали о томе. Смета ли вам што после толико година ваш приватан живот некад уме да буде интересантнији од пословног па вам се задире и тамо где не би требало?

 – Сматрам да мој посао није само да певам, да будем лепа и нашминкана и да будем забавна. Моја природа је таква да се саосећам са пуно људи и сматрам да многима могу да помогнем кроз оно што пролазим. Једина ствар која је мени ту битна је моја подршка свима онима који пролазе кроз исти пакао. Генерално нису баш сви новинари познати по томе што постављају интелигентна питања и да пуно знају о ономе са киме разговарају. Све се завршава само на неком полутаблоидном, полудебилном интересовању. Па ако то баш желе, ето им и то! Није никакав проблем, али много пута су прешли границу и једини разлог што сам ипак одговарала на питања о нашој борби за потомство је то што знам да толико људи, само из моје околине, има исти проблем. Желим на тај начин да пре свега њима пружим подршку и да виде да нам је свима пођеднако тешко, посебно када нам неко безосећајан и без такта постави питање: „Има ли нешто ново?”, те „Зашто не правите бебу?” и слично. То је врло осетљиво за сваки пар који још увек није добио дете.