Goca Tržan: Nisam više ljuta na sve oko sebe

Odlučila je, kako je rekla, da se uprkos tome što je muzika zbog koronavirusa trenutno „u tišini”, bavi svojim poslom i svu svoju kreativnost usmeri na pesme. Iako joj se u novčanom smislu ovaj poduhvat ne isplati, pevačica za Dnevnikov TV magazin priča da se bolje oseća dok stvara, te da ne može više da čeka da se epidemiološke mere opuste i dopuste muzičarima da rade svoj posao. Na početku razgovora za naš list Goca nam otkriva da li je mirnija energija koja se oseti u novim pesmama rezultat pandemije ili godina koje su donele unutrašnji spokoj.

– Čovek se menja, hteo ne hteo. Želim da verujem da se nisam puno promenila, ali onda, kada analiziram sebe i budem objektivna, shvatim da sam se ipak promenila. Naravno da je u mom životu mnogo toga drugačije. Na prvom mestu nisam više ljuta. Dugo sam bila ljuta na sve što me okružuje jer time nisam bila zadovoljna. Sad nemam razloga da ne budem zadovoljna. Srećna sam, potpuno sam zaokružila svoj život i samim tim se i izraz mog lica i moj muzički izraz menjaju. Mislim da nije loše menjati svoju interpretaciju kada je muzika u pitanju. Ipak sam ja prepoznatljiva, bez obzira na sve, ali ovo je sad neka moja druga energija koja izlazi potpuno nehotice, moram da priznam. Nije namerna (smeh).

Da li će onda taj unutrašnji mir moći da se čuje i u trećoj pesmi „Fitilj“ koju već pripremate publici. Kako će ona zvučati?

– To će biti latino pesma. Ne znam kako će zvučati, zavisi i od spota, videćemo. Možda hoće, možda neće. Trudiću se da to opet budem ja, ali videćemo kako će to da ispadne jer je interpretacija zaista stvar trenutka. Nikada ne razmišljam o tome kako ću nešto da otpevam. To ti ili dođe ili ne.

Ima li sa muzikom uopšte proračuna ili se, kada snimate nove pesme, vodite emocijama i ličnom intuicijom?

– Mislim da mnoge moje kolege računaju. Od toga sa kime rade do toga kakva muzika je trenutno aktuelna itd. Ja nisam inače proračunata osoba i to je u mnogim aspektima mog života bilo pomalo i problematično i rizično, ali, ipak je dugo godina uspešno. I zato ne računam mnogo, nego radim ono što mi se u tom trenutku dopada. Doduše, zaista volim modernu muziku. Sviđa mi se mnogo toga iz moderne muzike, a mnogo toga mi se i ne sviđa, pa to ne bih ni radila.

U moru onoga što je moderno vi i vaši drugari iz grupe „Tap 011” ste posle toliko godina izdali novu pesmu „Metar po metar” koja zvuči nekako retro i vraća u neko drugo vreme. Kakvu novu energiju donosi vaše ponovno okupljanje i šta ćemo to sve od vas slušati u narednom periodu?

– Kad kažete retro verovatno mislite na zvuk koji je nekada bio aktuelan. Međutim, kada poslušate ono što je prvo na svetskim top listama vidite da nema mnogo modernih pesama. Muzika je muzika. Po mom mišljenju Bitlsi će uvek biti moderni, bez obzira na to što su njihove pesme urađene pre 50 godina, ali i dalje je to nešto što je muzički fantastično, drugačije, upečatljivo i što je ostavilo trag. Ima puno takve muzike, pa će i „Tap 011“ ostati to što jeste. Mi ne možemo da bežimo od sebe. Pokušaji da se po svaku cenu imitiraju neki novi trendovi meni  često izgledaju smešno (smeh). Mi ostajemo verni sebi i onome što se nama sviđa. Mora da bude muzike!  

Prošla godina vam je donela priliku da se okušate i u voditeljskim vodama. Kako vam se dopada vaša nova uloga i uopšte ideja da imate svoju emisiju „Goca šou” na K1 televiziji?

– Mislim da je život prekratak da bi se opredelio samo za jedan deo sebe. Čovek mora stalno da istražuje i da bude spreman na izazov. Kada te život izazove i kada kreneš da se tražiš moraš da se snađeš što pre jer je to pitanje opstanka i toga da li ćeš imati šta da jedeš. Ja sam žena koja je preživela štošta u životu i odavno sam naučila da se ulaganje u skupe torbe i garderober ne isplati. Naučila sam da se skupa torba ne može pojesti u trenucima kada nema posla (smeh). Doživela sam i rat u Jugoslaviji, bombardovanje i ubistvo Zorana Đinđića, kada je bio policijski čas, poplave, itd... Iz svih tih lekcija sam naučila puno toga što je za mene pozitivno, kao npr. to da vidim šta bih sve mogla da radim i na koje načine bih mogla da se ostvarim. Početak tog mog voditeljskog poduhvata su pre svega bili moji vlogovi na Jutjubu. Meni je zaista zabavno da imam svoju emisiju, jer je ovo nešto potpuno drugačije. Ne radim novinarski posao, nisam novinar. Biti novinar je jedan odgovoran posao, a drugo ima mnogo ljudi koji se školuju za taj posao. Ja sam pre svega neko ko ume da otvori ljude i sa kim ljudi vole da pričaju i u tom smislu radim to na neki empatično-simpatičan način. Mene to zabavlja, to mi je novi izazov u životu i zašto da ne.

A da li onda publika prašta kada pokažete da imate i druge talente i veštine?

– Moram da vam kažem da me baš briga (smeh). Ne bi trebalo da umem ni da kuvam jer će neko reći: „Šta je ona zamislila da bude i pevačica i majka i kuvarica“? To je bezveze. Sto ljudi, sto ćudi. Ljudi će uvek imati svoje mišljenje, na koje misle da imaju pravo, bez obzira na to što je utemeljeno na njihovoj istini, a ne na činjenicama. Meni je u životu najbitnije da mi je zabavno. Nema meni publika šta da prašta. To je moj život i način da ja sebe ostvarim, da obezbedim sebi i svojoj porodici „leba i jogurta“ na stolu. Ja nikome ne sudim. Ljudi treba da eksperimentišu sa sobom i svojim talentima. Zašto da ne. To je potpuno u redu. Ja se zaista nikada ne usuđujem da bilo kome presuđujem. Nikada!

Na K1 televiziji se emituje i vaš rijaliti „Moj savršeni brak” u kojem je suština, kako ste rekli, da se pokaže da niko nije savršen. Šta pristajete da prikažete publici iz svoje intime, a šta ipak ne dozvoljavate da se snimi u vašem domu?

– Svakako postoje stvari koje su samo za nas intimno. Svakako nema seksa (smeh). Mislim da je to debilno. Generalno, Raša i ja smo vrlo otvoreni ljudi i privatno mnogo razgovaramo sa ljudima, otvoreni smo i veseli. Nismo par koji će izbegavati tabu teme. Puno toga prikažemo, a naravno da ne prikazujemo dnevne rituale koje svi imamo, ali zato se igramo sa svim onim što smo mi. Nekom se to sviđa, a nekome ne, opet kažem, ljudi smatraju da imaju pravo na svoje mišljenje. I to je opet sasvim u redu. Ti kad nekome daš deo sebe on misli da te stvarno poznaje, bez obzira što je to ipak samo televizija.

Obreli ste se i pred kamerama pa ćemo vas tako gledati u ulozi u seriji „Aviondžije”. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja i u kakvoj ulozi ste se našli?

– Nažalost gledaćete me u ulozi same sebe (smeh), ja to ne volim, ali produkciji je to bilo zabavno. Sitkom je u pitanju i bilo nam je baš zabavno na snimanju, super smo se zezali, ne mogu da otkrivam o čemu se radi, ali biće interesantno. Uskoro treba da snimam još jedan sitkom u kojem ću biti gost. Zabavljam se i pokušavam neke svoje talente i interesovanje da ostvarim i sada.

Vladimir Bijelić

 U trenutku dok prolazite kroz intimnu borbu za potomstvo pojedini mediji su, čini se, prešli granicu pristojnosti dok su izveštavali o tome. Smeta li vam što posle toliko godina vaš privatan život nekad ume da bude interesantniji od poslovnog pa vam se zadire i tamo gde ne bi trebalo?

 – Smatram da moj posao nije samo da pevam, da budem lepa i našminkana i da budem zabavna. Moja priroda je takva da se saosećam sa puno ljudi i smatram da mnogima mogu da pomognem kroz ono što prolazim. Jedina stvar koja je meni tu bitna je moja podrška svima onima koji prolaze kroz isti pakao. Generalno nisu baš svi novinari poznati po tome što postavljaju inteligentna pitanja i da puno znaju o onome sa kime razgovaraju. Sve se završava samo na nekom polutabloidnom, poludebilnom interesovanju. Pa ako to baš žele, eto im i to! Nije nikakav problem, ali mnogo puta su prešli granicu i jedini razlog što sam ipak odgovarala na pitanja o našoj borbi za potomstvo je to što znam da toliko ljudi, samo iz moje okoline, ima isti problem. Želim na taj način da pre svega njima pružim podršku i da vide da nam je svima pođednako teško, posebno kada nam neko bezosećajan i bez takta postavi pitanje: „Ima li nešto novo?”, te „Zašto ne pravite bebu?” i slično. To je vrlo osetljivo za svaki par koji još uvek nije dobio dete.