Dalibor Tepić, pesnik i bodibilder: Vajar tela i duše

Na početku razgovara o Daliborovom neobičnom životnom putu, pitali smo ga kako je spojio bodibilding, koji gaji kult tela što je mejnstrim kultura modernog vremena i poeziju koja je u savremeno doba potpuno skrajnuta.

- Ja bih voleo da neko pronađe razliku. Ako je bodibilding majka a dizanje tegova tata onda je fitnes proizvod te dve ljubavi. Dakle, sve je to negovanje lepote tela, ali da bi to izneo ti moraš i psihički i emotivno biti stabilan i moraš da radiš i na tome. Čovek koji ne ceni sebe, ne ceni ni druge. Ako očekuješ da te poštuju, moraš ti prvo sebe i svoje telo i svoj um da ispoštuješ. Na tom putu ne treba čovek da ima idola, to i hrišćanstvo kaže, ali možete imati učitelja kao što sam ja imao Petra Čelika i onda naporno radite na sebi i svom cilju. On je mene naučio kako se postaje šampion na prirodan način i ja sam sačuvao čistotu tela, a poezija mi pomaže da sačuvam čistotu duše - rekao je Dalibor Tepić.

Ipak ste jako dobre rezultate postigli za kratko vreme budući da ste kasno ušli u svet bodibildinga.

- U svet bodibildinga sam ušao tek s 39 godina. Ali ne mogu da kažem da sam bio potpuno neizgrađen jer sport mi je bio život. Igrao sam folklor od sedme godine, posle fudbal, igrao sam i u Vojvodini, ali otac me je ispisao zbog slabih ocena. Stalno sam bio u toj sferi sporta. Imao sam neki svoj emotivni pad u pubertetu kada se previše izlazilo i pilo pa sam se vratio sportu i sve negativne emocije istresao na džaku da ne bi išao u tuču. S 38 godina upoznao sam Petra Čelika i on je oberučke prihvatio da me trenira. Prvi period je možda i testirao moje namere i posvećenost ali vrlo brzo smo se uigrali i počeli treninge na prirodan način. Veoma ga cenim kao učitelja jer me je o bodibildingu i poziranju sve naučio. Znao sam dosta o treningu i dizanju tegova ali mnogo toga nisam znao o ishrani, recimo da se proteini i ugljeni hidrati odvajaju. Sad mogu 15 dana da pričam samo o tome kako se dobija definicija.

Treninzi su izuzetno teški kada se forma postiže na prirodan način bez nedozvoljenih sredstava?

- Tokom treninga je bilo puno odricanja i u ishrani i od porodice. Kada ne koristite nedozvoljena sredstva onda sve to mora kroz ishranu da se unese što može biti jako naporno. Recimo, ja pojedem po 30 jaja dnevno ali to ne može svako. Jedem slabo kuvane tetive od kolenica bez soli kojima unosim kolagen, a vidim da mnogi plaćaju silne pare za neke tablete kojim ga unose. Takođe, umesto tableta testosterona, muškog hormona, jedem goveđe testise koji se kuvaju oko 20 minuta i posluže s belim lukom koji je antibiotik. Ako pukne opna tokom kuvanja onda se testisi ne jedu. Recimo, od tetiva kolenica kad ih skuvam, pokupim onu masu što izgleda kao mast i na tome pržim jaja i dobijem dupli protein. Dakle, bukvalno ništa ne bacaš.

Ali takav vid ishrane nije lak i dešavalo mi se da od gladi padam u teške depresije, nemam volju ni za čim i stalno sam nervozan. Dolazio sam u situaciju da bih čoveku ruku odgrizao koliko sam gladan. I onda nakon svega toga, tako gladan držiš pozu od tri do pet sekundi i imaš jednu svoju izlaznu tačku koju odradipš posebno za publiku. Za taj trenutak na bini vežbao si i odricao se ceo svoj život.

Da neko to ipak vidi i ceni dokaz je i moja pobeda u Rumuniji 2019. godine kada sam osvoji prvo mesto na Međunarodom takmičenju u bodibildingu u kategoriji 40 plus. Posle toga sam upisao fakultet „Tims” za bodibilding ali i fitnes trenera. Spojio sam znanje Petra Čelika, moje iskustvo i znanje stečeno na fakultetu. Petar je i javno izjavio da nikad nije imao bolju formu nego kada je trenirao sa mnom. Mi i danas zajedno treniramo. On je za mene neprikosnovena zvezda koja je donela bodibilding u Jugoslaviju.

Šta je najvažnije da ljudi gledaju kada biraju trenera za fitnes ili bodibilding?

- Preporučujem svima da angažuju edukovanog trenera ali i onog koji ima bogato iskustvo jer nije isto kada se pročita knjiga i kada to što si pročitao primeniš na sebi i osetiš na sopstvenom telu i još postigneš rezultate. I sam radim personalne treninge i ljudi me mogu pronaći na Instagramu ili Fejsbuku, a mogu pogledati i moje savete na Jutjub kanalu Treningom do uspeha. Pored toga imam redovan posao, radim u Skupštini grada i voleo bih da se i javno zahvalim gradonačelniku Milošu Vučeviću i Dejanu Šijaku, koji je tada bio šef kabineta, što su mi izlazili u susret i imali razumevanja za moje pripreme za takmičenje. To je bila velika podrška i drago mi je što sam im uzvratio medaljom.

Kada si počeo da pišeš pesme i kako je nastala tvoja knjiga „Duša na papiru”?

- Prvu pesmu sam napisao u prvom srednje, a kasnije sam pobedio na jednom takmičenju na Delta radiju. Sećam se kako je voditeljka plakala i da su me pozivali na svakih nedelju dana da čitam pesme i to usred onih restrikcija struje.

Knjigu sam izdao prošle godine a nastala je tako što sam pisao pesme na Fejsbuku, ljudi su me hvalili i odlučio sam da se to ukoriči i da izdam jednu zbirku. Nakon izdavanja darovao sam knjige za Mađarsku sekciju ručnih radova u Budisavi, ali i brojnim crkvenim bibliotekama.

Šta ti je inspiracija?

- Sve što je život, osećam se sjedinjenim sa svim što me okružuje i verujem u Boga, vezan sam za hrišćanstvo. Meni neko ispriča svoj život ili neki događaj i ja napišem ono što osetim. Ta blagodet mi se javila kada sam izgubio baku i kada sam osetio dosta bola i generalno sam imao u životu mnogo uspona i padova. Iz tih emocija su izlazi stihovi.

Već spremam i sledeću zbirku „Prasak duše” u kojoj će svaka pesma biti i oslikana. Tu će biti dosta pesama o manastirima i svetinjama.

Snežana Milanović