АНКСИОЗНОСТ УДВОСТРУЧУЈЕ РИЗИК ОД ПАРКИНСОНА Поремећај расположења утиче на ранију појаву ове болести;

Људи с анксиозношћу имају барем двоструко већи ризик од развоја Паркинсонове болести у поређењу са онима без поремећаја расположења, показују резултати.

Показало се, да су симптоми попут депресије, лошег сна, умора, когнитивног оштећења, ниског крвног притиска, дрхтања, укочености, проблема с равнотежом и затвора рани знакови Паркинсонове болести код особа с анксиозношћу.

Схватајући да су тескоба и споменути симптоми повезани с већим ризиком од развоја Паркинсонове болести у доби изнад 50 година, надамо се да ћемо моћи раније да откријемо стање и помоћи пацијентима да добију потребно лечење, истичу стручњаци.

Паркинсонова болест узрокује проблеме с кретањем, укључујући дрхтање, укоченост и проблеме с равнотежом и координацијом. Болест настаје због смрти нервних ћелија у мозгу које производе допамин, хемијски спој важан за моторичку контролу.

Ваља истакнути, да је Паркинсонова болест најбрже растући неуродегенеративни поремећај на свету, који тренутно погађа готово 10 милиона људи широм света.

Паркинсонова болест је прогресиван и дегенеративан неуролошки поремећај који карактеришу примарно моторички симптоми. Паркинсонова болест је веројатно најпознатији неуролошки поремећај кретања, од којег у Европи болује више од милион људи.

Паркинсонова болест име је добила по др Џејмсу Паркинсону који је 1817. године први пута описао симптоме ове болести у свом познатом есеју о „дрхтајућој парализи”.

Тачан узрок Паркинсонове болести још увек није познат, иако је врло вероватно узрок комбинација генетских и фактора средине, укључујући вирусе, токсине, витамин Е и пушење.

Иако хередитарно узрокована Паркинсонова болест захвата тек мањи број болесника, ужа родбина има 17 одсто изгледа да ће оболети од Паркинсонове болести за време свог живота, уколико у породици постоји особа оболела од Паркинсонове болести.

Иако се отприлике код 15 одсто особа Паркинсонова болест дијагностикује пре 50 године, случајеви су учесталији у старијем животном добу. Од Паркинсонове болести оболевају пођеднако и мушкарци и жене.

Припремила: Љубица Петровић