"НАЈТЕЖЕ ЈЕ КАД НЕКОГА ЗОВЕТЕ ДА ВАМ МЕЊА ПЕЛЕНЕ" Деа Ђурђевић изнела непознате детаље о борби након тешке несреће: "Моја мајка је гледала своје дете које јој УМИРЕ"
Водитељка Деа Ђурђевић борила се као лавица након стравичне несреће коју је доживела 7. фебруара 2019. година када је умало остала без руке након што је ударио аутобус.
Она је више пута причала о својој борби, а сада је у својој исповести истакла колико је захвална Богу на свему.
- Никад не можеш бити припремљен на смрт, поготово кад се то деси у секунди! После свега, чини ми се да сам сада срећнија него пре 7.фебруара 2019, започела је причу Деа и осврнула се на најтежи преидо након несреће и свих операција:
- Била сам захвална Богу што сам могу до тоалета! Ја сам имала олакшавајућу околност јер су морали да ме успавају да би ме пресвукли па нисам осећала ту бол. Оно што ми је најтеже падало је тренутак када сам звала да ми промене пелене! То је нешто што нисам могла да прихватим... То ме једино плашило! Моменат да останем немоћна и да не могу да вршим основне физиолшке потребе. Да останем без руке, помирила бих се са тим, али оводруго би било било страсно - рекла је она.
Водитељка се осврнула и на њено окружење и како су блиске особе подносиле њено стање:
- Ја знам да је мојој мајци или баки било теже него мени. Замисли да ти дете мало умире мало оживљава. Драго ми је што су се и моји блиски обратили прихијатру, као и ја, да би знали како да се носе са тим - казала је она:
Зашто баш ја?
Како то обично бива, и водитељка се питала зашто се баш њој догодила несрећа.
- Увек сам се питала зашто је то баш мени требало да се деси? Питала сам се зашто сам ја то доживела, а свима сам помагала. Ја сам верник и сећам се да сам отишла под Остог и када сам питала зашто, тада су ми рекли: ''Бог даје некоме онолико колико може да издрћи''. Отвориће ти се се сада неке друге ствари у животу и тако се и десило.
Имала сам проблеме око физичког изгледа. Имала сма преко 90 килограма, опале су ми обрве... док се не погледам у огледалу ја нисам ни знала како изгледам.
Деа је након несреће почела да се бави хуманитарним радом, па је одлучила да на свом примеру, помогне првенственом младима, саветовањем и едукацијом.
- У моменту када сам почела да радим са младима и особама са инвалидитетом, тада сам схватила да је то мој пут...Да њима покажем да нису сами и једини. Када сам основала удружење, ја им говорим из личног искуства. Показујем им фотке из болнице, са лица места... они тек тада виде како то изгледа, рекла је она и посебно нагласила:
- Увек на крају све мора бити добро, ако није добро значи није крај, треба још да се бориш, закључила је Деа у емисији "Премијера-Викенд Специјал".
blic.rs