НАЈОПАСНИЈЕ ПЛЕМЕ ЉУДОЖДЕРА? Јели људско срце да преузму снагу и мозак да буду паметнији  

Они важе за једно од најопаснијих племена на планети, а познато је и по томе што су његови чланови људождери.

Племе Дани или Ндани како га зову у неким деловима, насељава село у плодној долини Балием, окруженој планинама које досежу висину од 4500 метара на Западу Нове Гвинеје у Индонезији – северно од Аустралије, на југозападу Тихог океана.

Први пут их је открио амерички филантроп Ричард Арчболд након експедиције 1938. и то сасвим случајно док је скупљао етнолошку грађу за амерички Природњачки музеј.

Он је тада запазио занимљиве детаље везане за њихов начин живота, уочио је како је племену метално оруђе непознато те како користе дрвени алат, лукове и стреле. Према његовом запажању, знатно су нижег раста, високи су нешто мање од метар и по.

Племе је у то време још практиковало канибализам, хранећи се телима убијених непријатеља. Веровали су да онај ко поједе срце непријатеља преузима његову снагу и виталност.

Како би преживели, припадници овог племена саде бројне врсте кромпира и узгајају свиње које за њих представљају велику важност.

Међутим, они имају бизарне ритуале које цивилизација не може да прихвати. Наиме, након смрти блиског члана породице, женама се одсецају горњи делови прстију пре одласка на сахрану. Њима се такође утрљава пепео и глина на лице. Ови ритуали представљају исказивање жалости.

Пре ампутације, чврсто се завеже конац око горње половине прста и држи 30 минута како би утрнуо, захваљујући чему се ублажава бол. Одсецање углавном врши неки члан породице, а након тога рана се спаљује како би се зауставило крварење. Њихов свакодневица је незамислива цивилизованом становништву. Мушкарци носе необично рубље које више подсећа на омот него на одећу, а назива се котека.

Жене које су изгубиле вољене чланове породице од давнина у знак жалости режу вршке прстију, али нови индонезијски закон то им забрањује. Успомена на традицију може се препознати на прстима старијих жена у племену. Једном годишње окупљају се и околна племена како би се славило лажним биткама поводом фестивала долине Балием. Још једна традиција у аутохтоној заједници јест свечана церемонија кувања свиња. Чланови племена најпре изводе плес ратника, а затим се трљају комадићи дрвета како би се запалила ватра.

Уместо ножа користе се оштрији комадићи бамбуса, а затим следи кување свињетине с поврћем. Дани имају договорене бракове, али се венчају и из љубави. Свадбене свечаности одржавају се само у време значајних датума и благдана, односно у време гозби. Мушкарац даје породици будуће супруге мираз – најчешће четири до пет свиња.

Један од изузетно необичних обичаја везаних за племе Дани односи се на исхрану. Често се дешава да на њиховим трпезама заврши људско месо. Према њиховој традицији, појединац који конзумира срце непријатеља сматра се да преузима снагу и виталност преминулог. Веровање у ову праксу иде толико далеко да су веровали да ће постати паметнији ако поједу људски мозак, док су јело ноге како би добили снагу и брзину.

(Блиц)