ВИШЕ БИХ ВОЛЕЛА ДА САМ БЕТМЕНКА НЕГО РАЊЕНА ЖЕНА! Зорана Павић обрадила ЧУВЕНИ ХИТ ИЗ ДЕВЕДЕСЕТИХ па открила: „Ми смо певали о љубави, а данашњи текстови су банални и вулгарни”

Зорана је, наиме, обрадила песму из 1996. године коју је у оригиналу извела група „Марс Венус” и дала јој свој печат и модеран звук. Како је у разговору за „Дневников” ТВ магазин рекла, још деведесетих била је одушевљена овом песмом и пожелела да је њена.  

– Има ту енергију моје песме „Хоћу да сам слободна”, коју много волим и која је вероватно један од мојих највећих хитова. Kада сам са својим другаром Огњеном Топаловићем, који је иначе професионални дизајнер и фотограф, недавно радила промотивно фотографисање, он је на плејлисти имао ту песму. Молила сам га да је пушта поново и понављала како волим ту песму. Он је рекао да је такође обожава. Тако смо ми и схватили да треба да реализујемо овај пројекат и да заједно снимимо песму. Он добро репује, а превасходно је сјајан у свом послу као врхунски дизајнер и фотограф. Креативан је човек, широк дијапазон уметности покрива. Ипак од идеје до реализације је потрајало. Чланови групе - Душко Тинтор и Вања Павловић живе у Kанади, а преко СОKОЈ-а сам дошла до њихове мејл адресе. Обратила сам им се будући да ми је било потребна њихова дозвола да обрадим песму. Они су се јако обрадовали и дали одобрење. Александар Kобац, мој дугогогодишњи сарадник, који ми је радио све денс албуме се одушевио идејом и урадио аранжман најбоље могуће. Дошли смо на идеју да заједничким снагама урадимо спот и јако сам захвална Огњену и мом бјути тиму - Принцу, Kрису, Жакули и Бојану, зато што су се здушно дали. Три дана смо снимали на различитим локацијама и притом иза нас не стоји неко. Чини ми се да су се песма и спот појавили у правом моменту када живе концерти са музиком из деведесетих, када се денс деведесетих враћа на велика врата, мада никада није ни нестао. Срећна сам што су лепе реакције људи на песму и на спот, јер ми је то есенција живота – прича на почетку интервјуа Зорана Павић. 

Јесте ли једна од оних који често помишљају управо оно о чему текст проговара - шта би било да сам ја...? 

– Нисам се ја случајно „примила” на тај текст. Песма ми се свидела самим тим што је брза и има лудачку енергију, али и због начина на који је све речено, јер показује да је реч о жени са ставом - ако си ти тај који је варао, а шта би било да сам ја? Песма се завршава стиховима моје песме „Једина”: „Из ината са другим сам те варала”. Људи који варају превасходно варају себе, јер шта радиш онда ту? Својевремено сам у једној емисији рекла да то да те има свако може свако, а да је бити веран баш секси, па се испоставило да се много људи у томе пронашло. Намерно сам искористила то „секси” јер то може да буде јако чисто, а може да буде и прљаво, зависи од извођача радова (смех). 

Имате ли у плану да наставите са обрадама или осмислите нови звук који ће публику поново вратити у деведесете? 

– Имамо, баш ми је Kобац рекао, а у њега имам пуно поверења, да не смемо да се зауставимо на једној песми. Има идеје и не сумњам уопште у њега, врло се схватамо. Мислим да је мало претерао јер ме је назвао „анђелом деведесетих”, рекла сам му да морамо да наздравимо јер нисам скоро чула такав комплимент (смех). Хвала му на томе. То је било неко лоше време. Често сам говорила да музика осликава време у којем се живело, али то не мислим и за музику деведесетих. Та музика је стварно весела и не осликава живот тог времена. Она је била бег од стварности, од свега што се дешава. 

Да ли се та музика и концерти управо враћају због тога што је људима потребна нека полетна радост и добра енергија? 

– Верујем да јесте. Била сам један од извођача на концерту денс музике у Београду. Тај вулкан добре енергије не сећам се да сам скоро доживела. Нешто невероватно. Драго ми је да су у игри још неки градови и да ту добру енергију вратимо на права врата радећи посао који обожавамо. Веома сам се обрадовала јер смо сви видели пуно младих људи, који певају све песме. Данас постоји неки нови правац у којем има сјајних извођача и продукције, али генерално гледано мислим да има много аутотјуна и да може да пева ко год хоће. Част изузецима, има сјајних извођача, као и у наше време, али ти текстови су врло често вулгарни и банални. У првом плану су секс, дрога, ролекс, џип, сепареи, та нека јефтина прича. Сексуалности и актуелних тема је било и у време деведесетих, али је све то било на један другачији начин пласирано. Ми смо певали о љубави, а не о материјалним и баналним стварима.

Публици је сад већ добро познато да играте у представама „Веселе девојке” и „Жене кучке”. Kако мислите да овакве представе утичу на друштвену свест и разумевање односа између мушкараца и жена?

– Мислим да заиста утичу на свест то могу да кажем на основу доживљеног. Не постоји град у којем смо биле а да се није тражила карта више и толико је била дивна енергија. У сваком граду имамо по неку анегдоту. Текст нашег Радета Вукотића, који је аутор оба комада се наслања на књигу „Зашто мушкарци воле кучке”. Ту има доста и едукативног. Наше „Жене кучке” су жене које држе до себе. То нису манипулаторке, спонзоруше и себичне жене. У Сарајеву су нам након представе пришле неке жене и рекле: „Све смо записале, све је истина”, а један мушкарац у Стокхолму нам је казао: „Ал сте нас нагрдиле...” (смех). Једна женица нам је рекла да после представе иде да загрли свог мужа јер има нормалног човека поред себе. Ја сам јој на то рекла да треба да га похвали, а она је додала да неће много да га хвали јер је пратила на часу (смех). Има доста савета у представи који имају покриће, који су врло животни, духовити. Има и много музике која прати причу. Лепо је играти у две представе. Ја волим свој посао, а волим и да путујем. Кроз представе спајам музику, глуму и плес. То је један изазов. С обзиром на то да свој посао волим највише на свету ту ми је и есенција среће. 

Да ли је дошло време да поново напишете монодраму, као што сте то учинили када сте написали текст „Kад жена воли”? 

– Искрено да вам кажем, волела бих да за то никада не дође време јер сам ту монодраму написала из најболнијег бола, ако уопште тако може да се каже. Она ми је била катарза, тако да не бих баш волела да поново дођем у ту ситуацију (смех). Што се тиче писања текста, Богу хвала, сарађујем са дивним човеком Радетом Вукотићем, тако да ће сигурно он увек имати нову идеју. Пре много година ме је звао да играм Бетменку, а ја сам тад стварно са денс музиком цео свет обилазила и толико сам мало простора имала за то и била сам тужна и нажалост морала да га одбијем јер сам се плашила да нећу моћи да одговорим задатку. Рекла сам му недавно да бих волела да он уради римејк те Бетменке и да ја ипак будем у том лику (смех), поготово што волим стрипове и филмове тог типа. Чак имам два спота који су у цртаној форми. Била сам и стрип јунакиња у споту. Он ове године прославља 50 година свог позоришта и рекла сам му да је то таман добар повод уз његов јубилеј. Не бих волела да пишем монодраму поново јер ја ништа не радим искалкулисано, него радим из душе и пратим своју душу, тако да више бих волела да будем Бетменка него рањена жена (смех). 

Владимир Бијелић