СТАРЕЊЕ ПОЧИЊЕ БАШ У ОВИМ ГОДИНАМА Ево како да препознате почетак драстичних промена

Стручњаци кажу да је ово тачна година после које људи крећу да старе!

Најновије истраживање објављено у августу 2024. године даје научно објашњење да старење није постепен процес и да се често дешава у „рафалима“. Неки од симптома су појава бора, посебно након 40. године.

Истраживање професора Мајкла Снајдера са Универзитета Стенфорд открило је да највише старимо између 44. и 60. године и да су те промене тада видљиве на нашем лицу, преноси RTS.rs.

Постоје периоди у животу када се дешавају драстичне промене, рекао је генетичар Снајдер.

Анализом 135.000 молекула и микроба код 108 добровољаца старости од 25 до 75 година, уочене су промене у молекулима повезане са кардиоваскуларним обољењима и метаболизмом.

У горе поменутим студијама анализиране су различите врсте молекула, укључујући РНК, протеине, липиде и микробиоме црева, коже, носа и уста. Уочено је да у људском телу током два периода живота долази до значајне промене у количини различитих врста молекула.

Савет за „пркошење старењу“

Нова студија са аустралијског универзитета Едит Кауан тврди да се ентропија – спор и неизбежан процес старења – може успорити честим путовањима. На њима упознајемо нове људе, нова животна искуства, а све нам то помаже у начину и брзини старења.

Познати гастроентеролог др. Вил Булсевиц поделио је неколико савета који ће пркосити годинама.

Шетње природом и најмање 30 минута вежбања дневно смањују стрес, побољшавају расположење и благотворно утичу на варење.

Храна богата влакнима, воће, поврће, пасуљ и семе. Храна је та која даје енергију, чини нас пуним и дуговечним.

Студија из 2022. показала је да људи који редовно једу влакна имају мањи ризик од срчаних болести, рака и других уобичајених узрока смрти.

Такође је препоручљиво избегавати алкохолна пића јер честа конзумација алкохола повећава ризик од срчаних обољења, рака и низа других болести.

Такође је важно да што мање користимо телефоне, рачунаре и телевизоре, а препоручује се директан контакт са људима.

Истраживања показују да усамљеност повећава ризик од деменције за скоро 31 одсто, а време испред екрана може негативно да утиче на квалитет сна, изазивајући стрес и депресију.

Добар сан подржава имунитет, здравље срца, кожу и ниво енергије. Недостатак сна, с друге стране, може негативно утицати на памћење и продуктивност.