STARENJE POČINJE BAŠ U OVIM GODINAMA Evo kako da prepoznate početak drastičnih promena
Postoje periodi u životu kada se dešavaju drastične promene.
Stručnjaci kažu da je ovo tačna godina posle koje ljudi kreću da stare!
Najnovije istraživanje objavljeno u avgustu 2024. godine daje naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i da se često dešava u „rafalima“. Neki od simptoma su pojava bora, posebno nakon 40. godine.
Istraživanje profesora Majkla Snajdera sa Univerziteta Stenford otkrilo je da najviše starimo između 44. i 60. godine i da su te promene tada vidljive na našem licu, prenosi RTS.rs.
Postoje periodi u životu kada se dešavaju drastične promene, rekao je genetičar Snajder.
Analizom 135.000 molekula i mikroba kod 108 dobrovoljaca starosti od 25 do 75 godina, uočene su promene u molekulima povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima i metabolizmom.
U gore pomenutim studijama analizirane su različite vrste molekula, uključujući RNK, proteine, lipide i mikrobiome creva, kože, nosa i usta. Uočeno je da u ljudskom telu tokom dva perioda života dolazi do značajne promene u količini različitih vrsta molekula.
Savet za „prkošenje starenju“
Nova studija sa australijskog univerziteta Edit Kauan tvrdi da se entropija – spor i neizbežan proces starenja – može usporiti čestim putovanjima. Na njima upoznajemo nove ljude, nova životna iskustva, a sve nam to pomaže u načinu i brzini starenja.
Poznati gastroenterolog dr. Vil Bulsevic podelio je nekoliko saveta koji će prkositi godinama.
Šetnje prirodom i najmanje 30 minuta vežbanja dnevno smanjuju stres, poboljšavaju raspoloženje i blagotvorno utiču na varenje.
Hrana bogata vlaknima, voće, povrće, pasulj i seme. Hrana je ta koja daje energiju, čini nas punim i dugovečnim.
Studija iz 2022. pokazala je da ljudi koji redovno jedu vlakna imaju manji rizik od srčanih bolesti, raka i drugih uobičajenih uzroka smrti.
Takođe je preporučljivo izbegavati alkoholna pića jer česta konzumacija alkohola povećava rizik od srčanih oboljenja, raka i niza drugih bolesti.
Takođe je važno da što manje koristimo telefone, računare i televizore, a preporučuje se direktan kontakt sa ljudima.
Istraživanja pokazuju da usamljenost povećava rizik od demencije za skoro 31 odsto, a vreme ispred ekrana može negativno da utiče na kvalitet sna, izazivajući stres i depresiju.
Dobar san podržava imunitet, zdravlje srca, kožu i nivo energije. Nedostatak sna, s druge strane, može negativno uticati na pamćenje i produktivnost.