окоТВоко: Шта да ти причам, кад све знаш

То је била жена која је написала „Кувар за манекенке”, водила је здрав живот, вежбала. Увек сам желео да ми буде продуцент бар једног формата и много ми је жао што је отишла. То је Бугарка која је дошла да живи у Србију. 

Умрла је млада, у 55. години живота, пишу портали - рак дебелог црева. Никад не верујем шта по таблоидним порталима пише, али морам да кажем да ми је жао што неки људи падају као снопље. Млади, они који воде здрав живот. 

Увек је у нашој професији било сујете, ега, лицемерја и оговарања, али никад оволико. Једном приликом ми је Дејан Патаковић рекао да су новинари сујетнији од балерина. И на све идеолошке, професионалне расправе схватите чињеницу да је его највећи људски непријатељ, као и сујета. 

Телевизија доказује да су се најбоље снашли повратници. Тако да ме радује повратак Весне Милановић и њене емисије „Из профила” на Гранд телевизију.  

Весна Милановић је увек сјајно радила посао ПР менаџера „Гранд” продукције и сећам се како нас је увек сјајно организовала када је требало да идемо као новинари у жири „Гранд фестивала” или пак да будемо чланови новинарског жирија у „Звездама Гранда”, који се сваке суботе мењао и, по мом мишљењу, то је био један од објективнијих жирија.

Вероватно зато и сада више памтимо Тању Савић него неке победнике које смо заборавили. Телевизија јако брзо троши своја лица. Бар јавне личности неће бити попуњаване између рупа ЕПП блокова и вести јер је све постало инфотејмент. 

Радује и повратак Иване Ђорђевић на мале екране. Ивана Ђорђевић,  популарно „мезимче” са друштвених мрежа појавила се на Хајп 2 телевизији где са Галебом Гицићем води „Недељно поподне”. Имали су и бајрамски и васкршњи специјал.

Ивана Ђорђевић је била једна од најбољих ПР менаџерки Лепе Брене и захваљујући њој успео сам после 18 година да добијем интервју од жене уз чију музику сам се венчао у плавом у једној новосадској дискотеци. 

Андрију Милошевића је тешко убедити да се појави на телевизији јер он паметно дозира своја појављивања, али његова нова боја косе је довољно била интригантна да емисији „Вече са Иваном Ивановићем” врати онај сјај који је постојао некад на Првој телевизији.

Да, „Андрија и Анђелка” су најбољи хумористички програм новијег времена, као што је и то ситком „Љубав, навика и паника”. О новим серијама ретко пишем или готово никад јер ме остављају равнодушним. 

Богу хвала, кабловске мреже су нам омогућиле толико добре каталоге да се можете погледати ретроактивно па телевизија није више медиј због кога ћете журити кући, кад све можете да видите одложено. 

Важније је да мало узмете сунца и Д витамина ради бољег здравља. То смо научили још из времена изолације и ковида. И тотално разумем Здравка Чолића што се на телевизији појави једном у десет година, а исти је случај и са Весном Змијанац. То је готово филозофска мисао - „шта да ти причам, кад све знаш”.

Александар Филиповић