НОВОРОЂЕНА ПЛАНЕТА СЕ РЕТКО ВИЂА Ово је до сада најмлађа откривена планета о видљивом свемиру БЕБА СТАРА „САМО“ ТРИ МИЛИОНА ГОДИНА

Пошто су такви тек рођени светови обично скривени у мрачним дисковима космичког материјала, ово је најмлађа планета откривена владајућим методом детекције планета.

Масивна планета, вероватно још бљештава због врелине свог настанка, налази се у молекуларном облаку Бик, активној области стеларног формирања са стотинама новорођених звезда, око 430 светлосних година далеко.

Релативна близина тог облака чини га главном метом астронома. Међутим, иако облак даје дубоке увиде у настанак и развој младих звезда, њихове планете су обично недоступне телескопима као што је TESS, сателит који испитује транзитне егзопланете.

Ови телескопи се ослањају на „метод транзита“, трагајући за малим опадањима звездане светлости кад планета пролази испред своје звезде. Веома млади звездани системи окружени су диском дебрија, што блокира поглед на могуће планете у транзиту.

Истраживачи са Универзитета Северне Кролине у Чапел Хилу имали су изузетно много среће. Спољњи слој диска око новорођене планете се на неки начин оштро извинуо, откривајући планету бебу.

Иако је извинути спољњи диск велика коинциденција, такође је велика мистерија. Могућа објашњења укључују миграцију саме планете, приближавање звезди и скретање од оријентације спољњег диска – тако да се са Земље види како пролази испред звезде. Проблем са овом идејом је то што би скретање планете толико далеко од диска вероватно захтевало још један (веома велики) објекат у систему. Засад није детектован.

Изгледа да звезда овог система има далеког стеларног сапутника, који је такође могући кривац за извијање спољњег диска. Угао орбите пратеће звезде, пак, слаже се са углом планете и њене матичне звезде.

Звезде и планете имају тенденцију преузимања гравитационе путање најмањег отпора, па би такав аранжан гурнуо диск у тешње поравнање са остатком система, а не у драстично разилажење.

Други начин да се „сломи“ спољњи диск не би укључивао пратећу звезду. Зоне формирања звезда попут молекуларног облака Бик могу бити густо испуњена, врло активна места. Компјутерске симулације показују да приливи материјала из околне области формирања звезда могу бити узрок извијања диска.

Ни симулације ни опсервације засад нису дале одговор на питање да ли су извијени дискови обичајени или ретки у таквим регионима.

Комбинација мерења транзита са још једним начином опсервације планета даје више информација о самој планети. Тај други приступ бисмо могли назвати методом „тетурања“.

Гравитација планете вуче звезду на једну страну, а онда на другу, док планета обилази звезду. И то тетурање може се детектовати у променама сјаја звезде, помоћу специјализованих инструмената на Земљи.

Таква мерења „радијалне брзине“ планете показују да њена маса није већа од отприлике трећине Јупитера. Међутим, подаци о транзиту показују да је пречник отприлике исти. То значи да планета има релативно малу густину и, могуће, надувану атмосферу. Тако да се вероватно не ради о гасовитом џину попут Јупитера.

Уместо тога, врло лако би у питању могла бити планета чија атмосфера ће се смањивати током времена. Кад се коначно стабилизује, могла би постати гасовити мини-Нептун или чак стеновита супер-Земља. То су два најуобичајенија типа планета у нашој галаксији – упркос чињеници да ниједан тип не може да се нађе у нашем соларном систему.

 (Telegraf.rs/NASA)