Интервју
МАГИЧНИМ ШТАПИЋЕМ ОБРИСАО БИХ НЕПРАВДУ Водитељ Давид Јован Милатовић о емисији „Очима детета” на Уна телевизији
Нова емисија Уна ТВ „Очима детета” која се сваког уторка емитује у 21.40 сати, доноси забавне игре, едукативне сегменте и дечје перспективе на битне и свакодневне теме, а све то кроз разговор аутора и водитеља овог формата Давида Јована Милатовића и његових најмлађих гостију.
Мале звезде, које гостују у емисији, истражују свет кроз игру,постављајући питања на важне (и мање важне) животне дилеме. Жеља аутора и водитеља емисије, који је привукао и велику пажњу јавности на друштвеним мрежама шаљивим клиповима и шармантним разговорима с малишанима, јесте да кроз игру, али и смех и учење, оживи дечији поглед на свет. Свака епизода доноси нове изазове и прилику да завиримо у искрени свет дечје маште.
– Идеја за емисију „Очима детета” произашла је из жеље да кроз дечји поглед на свет повежем генерације и да, заправо, породице буду главни гледаоци,где ће моја питања подстаћи међусобне разговоре. Деца имају ту невероватну способност да кажу ствари једноставно, а истовремено дубоко. Желим да се теме које отварамо, попут пријатељства, будућности, или чак свакодневних питања као што су снови и страхови, представе кроз њихову аутентичност и да подстакну нас, одрасле, да мало застанемо и ослушнемо.
На који начин се прилагођавате деци и њиховом схватању друштва, постављајући им питања за која знате да треба да буду занимљива гледаоцима?
– Кључ је у једноставности и спонтаности. Прилагођавам се тако што разговор водим на њиховом нивоу, али не потцењујем њихову интелигенцију или зрелост. Деца осете кад их слушате с пажњом и поштовањем, а то је управо оно што их мотивише да се отворе. Наравно, трудим се да задржим баланс између дечјег погледа и онога што ће гледаоцима бити занимљиво - зато бирамо теме које сви могу да разумеју, али се трудимо да добију ту „дечју искру”. Опет, велики део заузима и моја личност која је великим делом „детињаста”.
Да ли вам је у томе помогла психологија коју сте студирали?
– Апсолутно. Психологија ми је помогла да боље разумем како људи па и деца размишљају, како постављају границе и како се изражавају. Такође, дала ми је алате да их не притискам питањима и да им оставим простора да разговор тече природно. Свака емисија за мене је и прилика да учим и о њима и о свом приступу. Најбољи одговор је да је психологија мене обликовала као личност, а остало је дошло само од себе.
Шта сте научили о данашњем свету и друштву од њих, радећи на овој емисији?
– Деца су право огледало друштва, и оно што од њих чујем често ме подсећа на једноставне вредности које ми, одрасли, заборављамо. Научио сам да су искреност и радозналост две особине које одрасли често потискују. Такође, њихов хумор и начин решавања проблема често су далеко мудрији него што мислимо. Када питате дете нешто и чујете одговор који вам се не свиђа, то је сигнал где и на чему треба радити заједно. А ако не схватате или не знате како приступити, ту је увек стручна помоћ која би требалo да служи свима нама, „нормалним” људима.
Успевају ли и познате личности које доводите у емисију лако да пробуде дете у себи, будући да се и сами нађу тој „дечијој столици” на снимању?
– Гости нису ту у свакој емисији, већ повремено. Понекад убацимо то освежење и остављамо могућност за даљи развој наше емисије. За сада се супер сналазе и оно што је најбитније - свима је јако пријатно у емисији.
У једној од емисија деци сте поставили питање: „Шта бисте урадили да имате чаробни штапић”. Имате ли ви прави одговор на то питање?
– Кад бих имао чаробни штапић, сигурно бих га искористио да обришем сваку врсту неправде и патње.
Шта мислите да ли је могуће у свету одраслих живети као дете?
– Могуће је, али је тешко, јер смо оптерећени одговорностима и нормама. Ипак, трудим се да задржим ту дечју перспективу - да будем радознао, да се радујем ситницама и да постављам једноставна питања, јер често доносе најсложеније одговоре.
Средство за ширење позитивних порука
Пре рада на Уна телевизији нисте имали искуства у раду пред телевизијским камерама. Да ли вам је то можда отворило жељу да се даље остварите у медијском послу и своје пословне амбиције усмерите у том правцу?
– Апсолутно! Овај посао ми је показао колико медији могу бити снажно средство за ширење позитивних порука и инспирацију. Имам амбицију да наставим у том правцу, али бих волео да се бавим садржајем који има вредност и оставља траг, исто тако, позивам многобројне колеге на исто. Ово је само почетак неке нове телевизије #новегенерације!
Многе на друштвеним мрежама управо ваши клипови орасположе. Шта вам буди радост и како се пуните позитивном енергијом у тренуцима безвоље?
– Највише ме орасположе смех и спонтаност, било кроз разговор са децом, било кроз дружење с пријатељима или породицом. У тренуцима безвоље покушавам да се вратим основама - тренинг (бокс, кик-бокс и вежбе снаге углавном), шетам или једноставно проведем време с људима који ме подсећају на оно што је заиста важно.
Владимир Бијелић
