Intervju
MAGIČNIM ŠTAPIĆEM OBRISAO BIH NEPRAVDU Voditelj David Jovan Milatović o emisiji „Očima deteta” na Una televiziji
Nova emisija Una TV „Očima deteta” koja se svakog utorka emituje u 21.40 sati, donosi zabavne igre, edukativne segmente i dečje perspektive na bitne i svakodnevne teme, a sve to kroz razgovor autora i voditelja ovog formata Davida Jovana Milatovića i njegovih najmlađih gostiju.
Male zvezde, koje gostuju u emisiji, istražuju svet kroz igru,postavljajući pitanja na važne (i manje važne) životne dileme. Želja autora i voditelja emisije, koji je privukao i veliku pažnju javnosti na društvenim mrežama šaljivim klipovima i šarmantnim razgovorima s mališanima, jeste da kroz igru, ali i smeh i učenje, oživi dečiji pogled na svet. Svaka epizoda donosi nove izazove i priliku da zavirimo u iskreni svet dečje mašte.
– Ideja za emisiju „Očima deteta” proizašla je iz želje da kroz dečji pogled na svet povežem generacije i da, zapravo, porodice budu glavni gledaoci,gde će moja pitanja podstaći međusobne razgovore. Deca imaju tu neverovatnu sposobnost da kažu stvari jednostavno, a istovremeno duboko. Želim da se teme koje otvaramo, poput prijateljstva, budućnosti, ili čak svakodnevnih pitanja kao što su snovi i strahovi, predstave kroz njihovu autentičnost i da podstaknu nas, odrasle, da malo zastanemo i oslušnemo.
Na koji način se prilagođavate deci i njihovom shvatanju društva, postavljajući im pitanja za koja znate da treba da budu zanimljiva gledaocima?
– Ključ je u jednostavnosti i spontanosti. Prilagođavam se tako što razgovor vodim na njihovom nivou, ali ne potcenjujem njihovu inteligenciju ili zrelost. Deca osete kad ih slušate s pažnjom i poštovanjem, a to je upravo ono što ih motiviše da se otvore. Naravno, trudim se da zadržim balans između dečjeg pogleda i onoga što će gledaocima biti zanimljivo - zato biramo teme koje svi mogu da razumeju, ali se trudimo da dobiju tu „dečju iskru”. Opet, veliki deo zauzima i moja ličnost koja je velikim delom „detinjasta”.
Da li vam je u tome pomogla psihologija koju ste studirali?
– Apsolutno. Psihologija mi je pomogla da bolje razumem kako ljudi pa i deca razmišljaju, kako postavljaju granice i kako se izražavaju. Takođe, dala mi je alate da ih ne pritiskam pitanjima i da im ostavim prostora da razgovor teče prirodno. Svaka emisija za mene je i prilika da učim i o njima i o svom pristupu. Najbolji odgovor je da je psihologija mene oblikovala kao ličnost, a ostalo je došlo samo od sebe.
Šta ste naučili o današnjem svetu i društvu od njih, radeći na ovoj emisiji?
– Deca su pravo ogledalo društva, i ono što od njih čujem često me podseća na jednostavne vrednosti koje mi, odrasli, zaboravljamo. Naučio sam da su iskrenost i radoznalost dve osobine koje odrasli često potiskuju. Takođe, njihov humor i način rešavanja problema često su daleko mudriji nego što mislimo. Kada pitate dete nešto i čujete odgovor koji vam se ne sviđa, to je signal gde i na čemu treba raditi zajedno. A ako ne shvatate ili ne znate kako pristupiti, tu je uvek stručna pomoć koja bi trebalo da služi svima nama, „normalnim” ljudima.
Uspevaju li i poznate ličnosti koje dovodite u emisiju lako da probude dete u sebi, budući da se i sami nađu toj „dečijoj stolici” na snimanju?
– Gosti nisu tu u svakoj emisiji, već povremeno. Ponekad ubacimo to osveženje i ostavljamo mogućnost za dalji razvoj naše emisije. Za sada se super snalaze i ono što je najbitnije - svima je jako prijatno u emisiji.
U jednoj od emisija deci ste postavili pitanje: „Šta biste uradili da imate čarobni štapić”. Imate li vi pravi odgovor na to pitanje?
– Kad bih imao čarobni štapić, sigurno bih ga iskoristio da obrišem svaku vrstu nepravde i patnje.
Šta mislite da li je moguće u svetu odraslih živeti kao dete?
– Moguće je, ali je teško, jer smo opterećeni odgovornostima i normama. Ipak, trudim se da zadržim tu dečju perspektivu - da budem radoznao, da se radujem sitnicama i da postavljam jednostavna pitanja, jer često donose najsloženije odgovore.
Sredstvo za širenje pozitivnih poruka
Pre rada na Una televiziji niste imali iskustva u radu pred televizijskim kamerama. Da li vam je to možda otvorilo želju da se dalje ostvarite u medijskom poslu i svoje poslovne ambicije usmerite u tom pravcu?
– Apsolutno! Ovaj posao mi je pokazao koliko mediji mogu biti snažno sredstvo za širenje pozitivnih poruka i inspiraciju. Imam ambiciju da nastavim u tom pravcu, ali bih voleo da se bavim sadržajem koji ima vrednost i ostavlja trag, isto tako, pozivam mnogobrojne kolege na isto. Ovo je samo početak neke nove televizije #novegeneracije!
Mnoge na društvenim mrežama upravo vaši klipovi oraspolože. Šta vam budi radost i kako se punite pozitivnom energijom u trenucima bezvolje?
– Najviše me oraspolože smeh i spontanost, bilo kroz razgovor sa decom, bilo kroz druženje s prijateljima ili porodicom. U trenucima bezvolje pokušavam da se vratim osnovama - trening (boks, kik-boks i vežbe snage uglavnom), šetam ili jednostavno provedem vreme s ljudima koji me podsećaju na ono što je zaista važno.
Vladimir Bijelić
