Генерални директор покрајинског јавног сервиса ГОРАН КАРАЏИЋ НАЈАВЉУЈЕ НОВУ ПРОГРАМСКУ ШЕМУ: „Селимо паб-квизове на РТВ”

Један од њих свакако ће бити и кабаре „Да, то су били дани”, чији ће домаћини бити познати глумци Небојша Дугалић и Борис Пинговић, који премијерно стиже на први програм РТВ-а, где ће се емитовати од петка, 11. октобра у 21 час. Глумци су у сарадњи са РТВ, свој популарни музичко-поетски кабаре „Да, то су били дани” преточили у телевизијски формат у којем ће сваког петка доводити колеге, али и спортисте и певаче са којима ће се дружити уз много добре музике. 

У првој емисији угостиће глумца Предрага Микија Манојловића. Генерални директор РТВ Горан Караџић открива нам, такође, да ће још једно водитељско појачање у новој сезони бити маркетиншки стручњак Иван Станковић, који се прославио емисијом „Шта сам теби и ко сам себи”, који ће на првом програму РТВ од среде, 9. октобра у 20.05 сати водити емисију „Да нам живи, живи рад”. 

– Иван је јако појачање у јесењој програмској шеми. Из Београда је прешао код нас. У емисији„Да нам живи, живи рад” Иван ће представљати, на себи својствен начин, неке успешне људе из Војводине, који су до успеха дошли искључиво радом. Они су доказ да се својим радом може постићи нешто велико – прича за „Дневников” ТВ магазин генерални директор РТВ Горан Караџић. 

– Крећемо са још једном новом емисијом сваког радног дана од 11 до 15 часова, која ће се звати „Време је за РТВ”, коју ће водити Вишеслав Петковић, Нина Мартиновић Армбрустер, Мара Скенџић, Наташа Илић и млада колегиница Татјана Божин. То ће бити један велики програмски сегмент од 11 до 15 часова са пуно емисија које ће наши водитељи најављивати. Имаће госте, а биће ангажована и наша дописничка мрежа. Верујем да ће то бити више него занимљиво. То ће бити нека врста проширених „Разгледница” са садржајима међу којима ће бити и лиценцни формати и они из наше продукције. За децу смо припремили 30 епизода серијала „Чика Кекине аватуре” са Бодом Нинковићем. Илија Туцић ради телевизијски формат који се зове „Што си тако равна?” са причама из Војводине о неким различитим појавама, односима који владају, о неким антагонизмима. За прве дане нове програмске шеме, морам да најавим, и ексклузивни интервју са Гораном Бреговићем. Радићемо и емисију „Приче из митровачке казнионице”, која ће говорити о томе које су све велике историјске личности, због неких својих политичких и других ставова, у вековима иза биле у митровачкој казнионици. За млађу публику ангажовали смо Пакита, једног од најпопуларнијих инфлуенсера, који има милионе пратилаца на друштвеним мрежама. Он ради нешто што се зове „Институт за пљескавице” и у оквиру тог формата ће са колегом у 50 епизода обићи 50 места широм Србије и испробавати и оцењивати најбоље пљескавице. 

Како смо сазнали, у новој програмској шеми наћи ће се и један занимљив квиз. Можете ли нам открити нешто више о томе? 

– То је квиз радног назива „Код Содарског коња”, који ће на програму  бити око нове године. Није то лак формат за производњу, али биће, ја сам уверен, спектакуларан, зато што ће то бити сеоба паб-квизова на телевизију. Паб-квизови су распрострањени широм земље и ми ћемо такав формат преселити на РТВ. Направићемо лигу, такмичење најбољих екипа, снимаћемо то у свом студију „Дунав”, уверени да ће то бити јако добро. Неограничени број гледалаца моћи ће да учествује уживо и одговара на питања путем Whatsappa или Вибера. Биће само потребно да скенирају код који ће све време бити на екрану и биће и они у игри. На свако питање које се постави имаће исто време да одговоре колико и такмичари, а софтвер је тако добар да ћемо знати тачно ко је од гледалаца одговорио најбрже. 

Припремамо још један занимљив квиз. То ће бити нека врста уличног квиза, али ћемо их радити у селима војводине и трудићемо се да једнако буду заступљена насеља у Срему, Банату и Бачкој. Иза идеје о том квизу стоји екипа из „Државног посла”. Моја је идеја да они буду ко-водитељи са једном колегиницом која би водила квиз

Постоји ли дугорочни план да се РТВ врати производњи играног серијског програма? 

– Нисам сигуран да ћемо себи моћи да приуштимо то у скорије време, али ко зна... очекујем озбиљну реакцију публике, што подразумева и реакцију оглашивача. Можда ћемо и ми покушати да, као РТС, са „Телекомом Србија” дођемо до тога да у партнерском односу суфинансирамо неку од домаћих серија. Купили смо лиценцни формат - „Први сервис” са Марком Гвером у главној улози. То је изузетно духовита серија од 216 епизода. Верујем да ће то, уз наш традиционални бренд -  „Државни посао”, бити један блок уз помоћ којег ће гледаоци моћи мало да се опусте. Ми ћемо следеће године викендом емитовати „Поароа”. Та серија од 104 епизоде је ремастеризована, перфектног је снимка. Колико год је то одгледано, ипак има неких који то нису пратили, а и оних који су гледали, али увек радо прате. 

Ове јесени ми премијерно емитујемо серију од шест епизода „Рађање града”, јер она говори о томе како је нови сад купио своју слободу. И приличи да се она приказује на нашем програму

Чини се да ће ова јесен бити доста модернија у вашем програму. Колико је било тешко да се ухватите у коштац са модернизацијом програма и приближите можда вашу телевизију и младима?

– Немамо превише простора у програмској шеми да се разигравамо, али ћемо новине поставити у програмску шему, ослањајући се на истраживања која смо радили о томе кад људи и шта гледају, какве су њихове навике, шта гледају на другим телевизијама. Оно што је наша срећа је да смо сада на броју три, односно 103 на „Телекому”. Сада имамо одговорност да понудимо нешто добро и задржимо гледаоце на нашем програму. Гледаоци у Србији су генерално старији од 60 година. Једно време сам мислио да је то само наш проблем. Не, то је проблем свих. Млади слабо гледају телевизију. Овај посао је вечито тражење решења и борба са конкуренцијом, а ми се трудимо. 

Пре годину дана изјавили сте да је зграда на Мишелуку симбол промене у који сте сви заједно закорачили, а који мора све да покрене и промени. Шта је та промена са собом донела?

 – Мислим да је донела неку енергију. Ишао сам на снимање емисија „Чика Кекине авантуре” и „Да нам живи, живи рад” и када сам видео да те екипе људи које су радиле на тим пројектима тамо „дрхте” да то буде добро то ми је био неки доказ да људи желе да раде и да се нешто дешава. Када сам овде дошао у септембру прошле године у новој програмској шеми нисмо имали ниједну нову емисију. Неке ствари смо променили и покренули. Имамо већ три-четири пројекта и за 2025. годину. Неки од пројеката ће заживети, неки ће се показати да нису довољно добри, али,  једноставно, морате да тражите.

Програм РТВ-а подразумева садржаје на 16 језика, који се дистрибуирају путем седам медијских платформи. Да ли је то данас ваша главна предност у односу на друге медије? 

– Ми смо задовољни тиме јер то изискује производњу. Ми сваког дана произведемо и емитујемо 144 сата програма, а ту је и интернет портал. Све те емисије на различитим језицима су слушане и гледане. Ми смо недавно радили једно истраживање које је показало да се 80 одсто припадника националних мањина информише и прати наше емисије на свом језику. Националне мањине нам исказују велико поверење, а ми доносимо информацију која је животна. Ми тешко можемо да парирамо нпр. Мађарима у филмском програму, јер га они синхронизују, али радимо сада на томе да, захваљујући упливу вештачке интелигенције, дођемо дотле да титлујемо, а на крају и синхронизујемо све своје програме на друге језике. 

В. Бијелић