ЈЕСТ’ ДА СУ ИЗ БАНАТА, АЛ’ СУ ЗДРАВО ГЛАВАТИ Вукови са Вршачких планина су најкрупнији у Србији

То се приписује укрштању са јединкама пристиглим са Карпата, те обиљем хране услед мноштва дивљачи и угинућима проузрокованим афричком кугом свиња и болестима домаће рогате стоке. Но, према информацијама које стижу из јужног Баната, најкрупнији вукови у Србији обитавају управо тамо, на Вршачким планинама, или Вршачком брегу, како се често назива масив усред панонске равнице.

- У овом делу Баната годинама уназад имамо стабилну популацију вукова, која се креће између 12 и 15 јединки – каже председник Ловачког удружења „Ловац” из Вршца и управник истоименог ловишта Сима Миок. – Да су најкупнији вукови у целој земљи, рекла нам је др Светлана Милошевић Златановић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу, која их је проучавала. Рекла ми је: „Симо, твоји вукови су најглаватији у Србији”, јер и мерења лобање овдашњих јединки су то показале.

И у овом случају, као и код хомољских вукова, крупнији примерци су, по свој прилици, плод укрштања са јединкама које су се спустиле са Карпата. Парење генетски удаљенијих животиња неке врсте даје потомке који су, у просеку, крупнији од родитеља. Али, није крупноћа већ бројност овог предатора то што мучи оне који крај вукова живе на југу Баната. 

Предатори на шведском столу

По речима Симе Миока, његово удружење сваке зиме изнесе у ловиште између четири и пет тона меса, како би се њиме вукови и остали предатори хранили, а самим тим смањили притисак на племениту дивљач. 

- Није реткост да на хранилишту, поред вукова, у исто време видимо и лисице и шакале. Кажу да где има вукова, нема шакала, а где има шакала – нема лисица, јер јачи предатори потискују слабије. Но, овде су сви као за шведским столом – кроз смех каже Миок.

- Са примерцима пристиглим из румунских ловишта, са којима се граничимо, има између 25 и 30 вукова, што је на 15.000 хектара овдашњих терена, баш превише. То се, пре свега, види на мањку срнеће дивљачи, које има око 180 грла мање у односу на број који се кретао годинама уназад. Трпи и јеленска дивљач, па и домаћа стока. У селу Марковац, вукови залазе и до првих сеоских кућа где праве штету – каже Миок. 

Када је тако, зашто се вукови на југу Банату не лове?

Ту долазимо до зачараног круга неусклађених правилника различитих министарстава, чак и правилника различитих управа унутар једног министарства. Но, одлуком Министарства за заштиту животне средине из 2017. на вука је у Војводини лов забрањен. 

Ловци вршачког краја сматрају да се ситуација од тада изменила, да је вук од врсте којој прети изумирање достигао бројност која озбиљно угрожава племениту дивљач и домаће животиње, али, за сада, забрана лова лукавог предатора на територији северне српске покрајине и даље важи.