Популација орла белорепана готово преполовљена ЕКОЦИД БЕЗ КАЗНЕ Тровање птица у Србији се наставља!
Ни након годину дана од како је у атарима села Накова код Кикинде страдало преко 1.000 птица, овај случај најмасовнијег тровања птица у Европи не само да није добио судски епилог, већ је јавност ускраћена и за сазнања о резултатима анализа угинућа и истраге.
Као логична последица некажњавања оваквих злочина, ова година је започела таласом тровања у којима је Србија остала без јединки бројних заштићених и строго заштићених птичјих врста, пише портал Птице Србије.
У последња два месеца, у 10 различитих случајева, широм Србије настрадало је 19 јединки ретких, угрожених и строго заштићених птица грабљивица. Све околности угинућа птица указују на тровање, док је у неким случајевима то сасвим извесно. Врста која симболише проблем тровања у Србији, орао белорепан, пронађен је мртав на четири локалитета, при чему је настрадало укупно шест јединки. Подаци Друштва за заштиту и проучавање птица Србије показују да је у Србији у овом веку отровано преко 120 јединки белорепана, а ови подаци постају још страшнији када се зна да гнездећа популација белорепана у нашој земљи броји око 300 одраслих јединки.
На листу могуће отрованих птица после дужег времена нашле су се и две јединке белоглавог супа. Међу отрованим врстама пронађене су и јединке сивог сокола, степског сокола, риђе луње и мишара.
Овог пута случајеви тровања нису били само на подручју Војводине, већ су распрострањени широм Србије, на територијама Пријепоља, Пожеге, Богатића, Сремске Митровице, Руме, Београда, Титела, Оџака, Зрењанина и Новог Кнежевца.
Црни тренд страдања птица понавља се сваке године, са све већим последицама по природу. Напомињемо да су се наведени случајеви десили у последња два месеца. Готово извесно ће се поновити у наредним данима, посебно када крене пролећна сеоба птица. Важно је знати да је оно што орнитолози пронађу на терену само врх леденог брега овог проблема.
Поражавајуће је да након више деценија свеприсутног тровања дивљих животиња, надлежно Министарство заштите животне средине још увек нема акциони план за сузбијање ове пошасти, као ни протоколе за благовремено и исправно реаговање на терену, што ствара пометњу у сарадњи многих институција и често доводи до пропуста у истрагама.
„У свету се злочини над животињама, у које спада и тровање, третирају и истражују готово једнако као злочини над људима. У Србији је у претходних 20 година преко 3 хиљаде птица страдало од тровања, а за то нико никада није кажњен. Ове бројке показују да је тровање устаљена пракса, а надлежне институције не само да случајеве не доводе до суда, већ јавност често не обавештавају о овим питањима које се тичу не само животне средине, већ и здравља и безбедности становништва. Некажњавање злочина је јасна порука да је злочин прихватљив“, изјавио је Слободан Марковић из ДЗППС.
С обзиром на алармантно стање, потребне су хитне мере и ефикасна решења како би се заштитиле угрожене врсте и обезбедио опстанак дивљег света у Србији. Птице грабљивице су врсте које су на врху ланца исхране, а од њиховог опстанка у значајној мери зависи здравље самих екосистема, производња хране и добробит људи.
