Zrenjaninac Nenad Erić besplatno uređuje parkete u vrtićima
ZRENJANIN: Kada se na jednom mestu nađe nekoliko dobrih ljudi, onda dobrota pobedi i svima bude lepše i bolje. Baš tako je bilo i u priči koju nam je ispričala vaspitačica u zrenjaninskom vrtiću „Poletarac” Sanja Vuković.
– U vrtiću u kom radim, „Poletarac“, četiri decenije nije ishoblovan parket u radnoj sobi. Od „roditeljskog dinara“ smo odlučili da popravimo uslove za boravak mališana i rad sa njima. Zvala sam nekoliko firmi, da vidim koliko bi nas taj posao koštao. Na jedan poziv javio se Nenad Erić, koji je istog dana došao da vidi kako izgleda parket i pristao je da udradi posao. Rekao je da nam neće naplatiti „ruke“, odnosno ono što on bude radio. Nisam mogla da verujem – priča Sanja Vuković.
A baš tako je i bilo. Radna soba sada blista, a Sanja kaže da ne zna kako da se osoblje vrtića zahvali ovom velikom čoveku.
– Bez njega ovo nikada ne bismo mogli da uradimo. Trebalo bi nam još hiljadu evra, koje mi nismo imali. I onda sam saznala da je Nenad već uradio parkete u vrtiću u Orlovatu, u „Bambiju“, u „Snežani“ u Mužlji. Ovo je naš način da mu kažemo jedno veliko hvala, a možda i da podstaknemo neke druge ljude koji bi učinili a ne znaju kako – ističe Vuković.
Nenad Erić je pristao da razgovara za medije, kako kaže, samo zato što veruje da bi njegov gest možda podstakao i druge da pomognu onim čime mogu.
– Prvo sam uradio parket u vrtiću u Orlovatu. Donirao sam, kako se to kaže, svoj rad, jer to mogu. Kad pitaju koliko će koštati vaš rad, a ja kažem ništa, vaspitačice ne mogu da veruju. Meni su to dva – tri dana posla, a deci i vaspitačicama znači mnogo. Još davno sam odlučio da ću pomogati najmlađima, na svaki način. I sam sam roditelj troje dece – priča Erić.
A onda je krenulo - „Bambi“, „Poletarac“ i „Snežana“ u Mužlji.
– U mužljanskom vrtiću smo moj poznanik, vlasnik jedne privatne firme, i ja uradili bez ikakve naknade više oko 130 kvadrata u sobi predviđenoj za boravak jaslene grupe. Kad sam video kako je izgledao parket u prostoriji u kojoj borave najmlađi, gde puze, igraju se, nisam se uopšte dvoumio. I sad ta soba blista. Poslom kojim se bavim, bavili su se i moj otac i deda. I nekako mislim, valjda ima neko gore ko to vidi. Dečija radost, a i onih koji sa njima rade, zaista nema cenu. U „Poletarcu“ je vaspitačica hoblovala parket i radila sa nama. To mi daje snagu, nadu i veru da ima dobrih, čestitih ljudi, koji vole svoj posao, baš kao i ja što volim svoj. Onda mi stvarno ništa nije teško – napominje Nenad Erić, koji inače radi i u zdravstvu.
Naši sagovornici su saglasni. Dobrota se širi kao krugovi što se šire i sigurno ima još onih koji će posle ovakve priče poželeti da taj krug prošire.
Ž. Balaban