Zovu se Turinci, nije po pravopisu, ali jeste po njihovom

Sama Turija broji oko 2.200 stanovnika, kao i u svakom selu ima praznih kuća, ali lepih. Kažu za Turiju da je bogat kraj, zbog same zemlje, koje ovo selo broji oko 5.000 hektara i ima „jake “poljoprivrednike. Ponose se poljoprivrednim mašinama, i kako sami kažu, to je ništa, dok Turinci ne „isteraju“ mehanizaciju na ulice, tada Turija liči na Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, jer ne zna se čiji je traktor bolji i lepši.

U selu nema semafora, samo znak stop i među Turincima se zna, „jači“ auto, a naročito traktor, ima pravo prednosti. Tako je kod njih, a novinari su došli da pišedu o njima, jer se tako kaže pravilno. Vole da „potkače“ i one iz Nadalja, pa se šale, da oni imaju jedan semafor, ali niko ne staje na njega... 

U samom centru sreli smo Radeta Zeremskog koji nam je rekao da neće da priča na ulici, već da dođemo kod njega kući na vino. Dao nam čovek broj telefona, rekao ima što god da nam kaže, okrene se i ode. Pozvaćemo ga sigurno kad dođemo opet za Kobasicijadu.

Miroslav nam kaže da je najbolje da sačekamo predsednika Mesne zajednice Turija Miloša Jovanovića, on će najbolje da nam ispriča, a da ne pišem šta on govori, mada je siguran da hoću, kaže smejući se.

Miloš Jovanović kaže da se pripreme za Kobasicijadu u toku i da su promocije po opštinama krenule, te su pre dva dana Turinci predstavili Kosabicijadu u Somboru.

-Najposećenija promocija u Somboru u poslednjih pet godina, sledeći petak idemo u Suboticu, petak posle toga u Novi Sad i 23. februara finalna promocija u Beogradu- kaže predsednik MZ Turija koji dodaje da ove godine očekuju rekordan broj posetilaca.

On dodaje da u subotu imaju lep kulturno-umetnički program, koji će na  samom kraju u 19 časova „začiniti“ koncert Dragane Mirković.

Manifestacija počinje 28. februara i traje do nedelje, 1. marta, i u petak i u nedelju imaju bogat program, ističe Jovanović, a ako niste nikad bili na Kobasicijadi, onda je vreme da posetite Turiju.

-Opet ćemo da napravimo najveću kobasicu na svetu, i ove godine da premašimo naš rekord od prošle, što radimo već tradicionalno. Kobasica će biti duža za jedan metar, te će ove godine iznositi 2.036 metara- kaže Jovanović.

Kada sam ga pitala kako žive Turinci inače, Jovanović citira jednog svog sugrađana i kaže: „Kažemo Turinci, nije tako ispravno, ali mi tako hoćemo“. Te se i sama manifestacija zove Turinska kobasicijada, iako je gramatički ispravno Turijska.

Kao što smo spomenuli, u Turiji veliki broj stanovnika živi od poljoprivrede, i u poslednje dve, tri godine imaju problema, kao i drugi ratari zbog suše i blagih zima...

Glavni problem sela je što ih je sve manje i manje, smatra Jovanović, te i škola broji manje od 200 đaka.

Stresan i život na selu

Predsednik MZ Turija Miloš Jovanović kaže da stres na selu, zavisi od posla kojim se baviš.

-Poljoprivreda nikako nije posao bez stresa, jer sav rod zavisi od vremenskih uslova. Tada si „fabrika“ pod vedrim nebom i stalno moraš da gledaš hoće li biti kiše, neće, ne daj bože da udari led i sve ima svoje- smatra Jovanović. –Svuda je došlo vreme da je vremena sve manje i manje, posla sve više i nekad bude jednako stresno i u gradu i na selu.

-Od prvog do četvrtog razreda brojimo 79 učenika, a od petog do osmog malo više. Uz pomoć lokalne samouprave smo im spremili paketiće za učenike nižih razreda  kako za Svetog Savu, tako i za Badnji dan, sva deca su dobila paketiće i vratili smo Božić Batu u Turiju- kaže Miloš Jovanović. –Bilo je posluženo kuvano vino i čaj roditeljima, te je na kraju bio i vatromet nakon podele paketića. Trudimo se da vratimo život na selo i da postoje dešavanja, da ne mora da se ode do Novog Sada da bi videli nešto. Ne želimo da se meštanima život svodi na kuću, posao, poljoprivredu, već da selo malo zaživi i „udahne vazduh plućima“. Nadam se da će mlađi ostati i ovde osnovati porodice i da ćemo najzad prestati da odumiremo polako, već početi sa pozitivnim natalitetom.

Jedna porodica se i doselila iz Temerina, jer rade između Srbobrana i Turije, a nadaju se da će takvih primera biti i više.

-Uvek se neko doseli, ali u mnogo manjem broju nego što se odseli i problem je i dosta starijih momaka, koji se nisu oženili, te nema ni dece- napominje Jovanović. –Svake godine kada bi uzeli neki prosek, između 18 i 20 dece se rodi, a između 30 i 40 umre i dolazimo do brojke da nas je svake godine minus 20, bez računanja ovih što se odsele zbog posla za Srbobran, Novi Sad i dalje...

Ima i dosta slučajeva gde žive u Turiji, a rade u Srbobranu i sam predsednik MZ je jedan od tih.

-Rade i osim Novog Sada, Srbobrana i u Vrbasu, a žive u Turiji i putuju na posao i smatram da je uvek lepše živeti u Turiji, a raditi u Novom Sadu ili drugom mestu, jer su prednosti života na selu velike- ističe Jovanović. –Mi koji imamo porodicu, sigurno smo mnogo bezbrižniji za svoju decu, koja mogu da idu sama do škole, bez pomisli da će im se nešto desiti usput. Drugo, mnogo je veći komfor sa dvorištem i kućnim ljubimcima, a ništa meni duže ne treba da stignem do posla u Novom Sadu, nego nekom na primer sa Novog Naselja. Radio sam 13 godina u Novom Sadu i takođe sam putovao, pa znam, jer vremenski isto smo putovali moj kolega sa drugog kraja grada i ja iz Turije ili bi se u pet minuta razlikovali po dužini puta do posla.

        Maša Stakić