Zoološki vrt u Kolutu iliti privatno dvorište Milana Mikija Marića: Kad je ceo svet na dlanu

Vlasnik Milan Miki Marić ne zna koliko tačno tih jedinstvenih bića ima u oazi koju 32 godine kroji isključivo po njihovoj meri, ali mu taj broj nije ni važan, baš kao ni materijalna vrednost svega što ima u svom dvorištu jer je, razume se, neprocenjivo! I da, dobro ste razumeli kad kažemo da taj „ludi Kolućanin”, kako Miki sam za sebe kaže, dok je nadimak usvojio od svoje mame koja ga je tako nazivala premda ga je volela najviše na svetu, doslovce živi okružen tim životinjskim carstvo. Dobro, onda i jeste upitno ko je tu, zapravo, u čijem dvorištu...

- Ovaj ZOO vrt sam ja pravio od nule i sve što je u njemu rađeno rađeno je za dobrobit životinja i po njihovoj meri - dočekuje nas veseli domaćin koji je zarad svojih cimera, slobodno tako možemo da kažemo, mnogo toga žrtvovao, što ne krije, ali šta je sve dobio, to najbolje samo on zna. - Ako nešto hoćeš da uspeš u životu, moraš jako to želeti! Ja sam ovo jako želeo da imam, odrekao se se mnogo stvari ali mi nije žao. Ni sa kim se ne bih menjao, ali niko ni ne bi sa mnom...

Da baš niko ne bi voleo da makar na dan bude Miki, ne bismo se kladili, ali da pomalo zastrašujuće zvući da za te tri decenije nijedan dan nikud nije otišao - istina, nije svejedno. No, zato Milan ima ceo svet na dlanu, pa što bi, onda, ikuda i išao?

- Ja nikad nisam bio normalan za ovu sredinu jer sam bio drugačiji i  meni ovo vredi više nego ceo svet - verujemo srdačnom vlasniku vrta u kom je on životinjama i mama i tata i veterinar i nabavljač, dostavljač, čuvar... - Majka je umela preko naočara da mi gunđa, onako lički: „Pf, da je dobro imati zoološki vrt svako selo bi ga imalo, a ne samo moja ’bena’ ga napravila“, a to je lički izraz za ludu.

Čitava pasija za životinjama nekako je počela još za vreme Tita kada mu je dao crne labude, a zauzvrat dobio palm kakadu papagaje koji su izuzetno retki, štaviše predsatvljaju upravo kod nas najveće jato u Evropi, a jedini su primerci u ovom delu našeg kontinenta. Doduše - bili su, dok ih prošle godine na Božić neko nije ukrao šest komada u ukupnoj vrednosti od 90.000 evra.

- Ovo je tema za rakiju - priznaje Miki i nateže čašicu žestine ne bi li, i godinu i po dana kasnije, podneo da, baš „kao papagaj” ponavlja priču o krađi koja ga demorališe i neprestano muči. - Ceo život si ulagao i stvarao to, posvetio se tome, napravio uspeh i sad neko dođe i uništi za sedam minuta! U situaicji sam da gubim elan koji mi je urođen, a borim se protiv toga da ne izgubim volju. Kad prođem pored kaveza, knedla mi bude u grlu...

Osim pernatih životinja, koje vidite i čujete na sve strane, štaviše šetate sa njima kroz vrt, u Mikijevom dvorištu nalaze se i lame, jeleni, medvedi, konji, mufloni, patuljaste koze, majmuni... Uprkos jedinstvenoj ponudi, među kojima flamingosi najpre zaustavljaju dah, posetioca uvek nekako manjka, a i Miki i životinje su i te kako željni druženja, pažnje, a neki vole i da ih pomazite.

L. Radlovački