Žetva u bačkopalanačkom ataru: Soja nikad lošija, kukuruz još gori

Žetva ranih sorti soje traje, a prvi prinosi ne obećavaju ništa ohrabrujuće, izjavio je Lazar Plavšić, referent za poljoprivredu Opštinske uprave u Bačkoj Palanci.

Prema njegovim rečima, prvi prinosi soje, sorti iz prve grupe zrenja, kreću se od 1.200 do 1.600 kilograma po hektaru.

Očigledno je da je suša napravila ogromnu štetu, a u razgovoru sa ratarima stiče se utisak da oni očekuju da će bolja cena koliko-toliko ublažiti posledice suše, kaže Plavšić.

Kako kaže, ratari se nadaju da će država proglasiti elementarnu nepogodu.

Pravi bilans ovogodišnjeg učinka ratara znaće se po završetku žetve soje. Ali, već sada, kada bi smo uporedili prošlogodišnje prinose soje od 4,5 tona po hektaru može se videti koliko je velik gubitak, poručio je naš sagovornik i dodaje da je čak i berba kukuruza, koji je definitivno pretrpeo najveće štete ovoga leta, veoma blizu.

Ranijih godina kukuruz se kombajnirao, odnosno brao, nakon žetve soje, a sada će se kukuruz skidati skoro uporedo sa žetvom soje. Golim okom se može videti da je kukuruz skoro završio zrenje, stabljika je prilično suva, a klip je spušten, pa se uskoro može očekivati početak berbe kukuruza, kaže Plavšić.

Atar bačkopalanačke opštine prostire se na skoro 50.000 hektara oranica, a ove godine žetva pšenice i ječma, kao i drugih strnih kultura obavljen je na oko 7.000 hektara.

Najveće površine su pod kukuruzom, sojom, industrijskim biljem, ali i povrćem, voćnjacima i vinogradima.

Jesenje kulture koje su uzgajane na parcelama bez nadonjavanja izgledaju strašno, a mali deo površina, posebno na malih poljoprivrednih gazdinastava, se navodnjava.

Čak i u atarima sela, kao što je i Gajdobra, gde je većina oranicama prve i druge klase kvaliteta, prinosi su drastično podbacili.

Prošla godina je bila ekstremno rodna, a ova ekstremno katastrofalna, pa kada se uproseče dve godine, nekako se može izdržati, veli Đorđo Baćina i dodaje:

Samo da na ovome ostane, da se ne ponovi ovako nešto i iduće godine. Nadam se da neće, jer ovakva je bila i 2012. godina, pa računam da je tek svaka peta godina sušna.  Nije tajna da će neki ratari ove godine i bukvalno bankrotirati, jer oni koji su uzmali na desetine i stotine hektara zemlje u zakup teško da će moći da namire troškove. Posebna priča su stočari od kojih mnogi neće imati čime da tokom zime prehrane krave, junad, svinje, ovce...

Ja sam penzioner, živim u Bačkoj Palanci, a u Gajdobri imam nekoliko jutara zemlje, dodaje Baćina, uz  opasku da će ovog puta “verovatno penzija morati da dotira ratarenje, ali sreća je da se moja supruga bavi ugostiteljstvom, a ja, obzirom da sam penzionisani ugostiteljski radnik, pomažem joj, pa, opet nekako će se preživeti i ova sušna godina“.

Prošle godine, primera radi, na jutru soje imao sam 3.000 kilograma roda, a pre dva dana sam obišao njive i procenjujem da po jutru neću imati više od 600 kilograma, kaže Đorđo Baćina.

Preračunato u novce lako se izračuna da ću po jutru „zaraditi“ 100 evra, odnosno 12.000 dinara, nastavlja Baćina.

Prema njegovim rečima, od tih para treba platiti kombajn 50 evra, odnosno 6.000 dinara.

Međutim, prava računica kaže da ću po jutru zemlje zasejane sojom imati gubitak od oko 300 evra. Jer, ne treba zaboraviti troškove oranja, pripremanja zemlje za setvu, pa sejanje, dva špartanja, zaštitu, a gde je seme koje smo uzeli avansno, podseća naš sagovornik.

M. Sudžum