Жетва у бачкопаланачком атару: Соја никад лошија, кукуруз још гори

Жетва раних сорти соје траје, а први приноси не обећавају ништа охрабрујуће, изјавио је Лазар Плавшић, референт за пољопривреду Општинске управе у Бачкој Паланци.

Према његовим речима, први приноси соје, сорти из прве групе зрења, крећу се од 1.200 до 1.600 килограма по хектару.

Очигледно је да је суша направила огромну штету, а у разговору са ратарима стиче се утисак да они очекују да ће боља цена колико-толико ублажити последице суше, каже Плавшић.

Како каже, ратари се надају да ће држава прогласити елементарну непогоду.

Прави биланс овогодишњег учинка ратара знаће се по завршетку жетве соје. Али, већ сада, када би смо упоредили прошлогодишње приносе соје од 4,5 тона по хектару може се видети колико је велик губитак, поручио је наш саговорник и додаје да је чак и берба кукуруза, који је дефинитивно претрпео највеће штете овога лета, веома близу.

Ранијих година кукуруз се комбајнирао, односно брао, након жетве соје, а сада ће се кукуруз скидати скоро упоредо са жетвом соје. Голим оком се може видети да је кукуруз скоро завршио зрење, стабљика је прилично сува, а клип је спуштен, па се ускоро може очекивати почетак бербе кукуруза, каже Плавшић.

Атар бачкопаланачке општине простире се на скоро 50.000 хектара ораница, а ове године жетва пшенице и јечма, као и других стрних култура обављен је на око 7.000 хектара.

Највеће површине су под кукурузом, сојом, индустријским биљем, али и поврћем, воћњацима и виноградима.

Јесење културе које су узгајане на парцелама без надоњавања изгледају страшно, а мали део површина, посебно на малих пољопривредних газдинастава, се наводњава.

Чак и у атарима села, као што је и Гајдобра, где је већина ораницама прве и друге класе квалитета, приноси су драстично подбацили.

Прошла година је била екстремно родна, а ова екстремно катастрофална, па када се упросече две године, некако се може издржати, вели Ђорђо Баћина и додаје:

Само да на овоме остане, да се не понови овако нешто и идуће године. Надам се да неће, јер оваква је била и 2012. година, па рачунам да је тек свака пета година сушна.  Није тајна да ће неки ратари ове године и буквално банкротирати, јер они који су узмали на десетине и стотине хектара земље у закуп тешко да ће моћи да намире трошкове. Посебна прича су сточари од којих многи неће имати чиме да током зиме прехране краве, јунад, свиње, овце...

Ја сам пензионер, живим у Бачкој Паланци, а у Гајдобри имам неколико јутара земље, додаје Баћина, уз  опаску да ће овог пута “вероватно пензија морати да дотира ратарење, али срећа је да се моја супруга бави угоститељством, а ја, обзиром да сам пензионисани угоститељски радник, помажем јој, па, опет некако ће се преживети и ова сушна година“.

Прошле године, примера ради, на јутру соје имао сам 3.000 килограма рода, а пре два дана сам обишао њиве и процењујем да по јутру нећу имати више од 600 килограма, каже Ђорђо Баћина.

Прерачунато у новце лако се израчуна да ћу по јутру „зарадити“ 100 евра, односно 12.000 динара, наставља Баћина.

Према његовим речима, од тих пара треба платити комбајн 50 евра, односно 6.000 динара.

Међутим, права рачуница каже да ћу по јутру земље засејане сојом имати губитак од око 300 евра. Јер, не треба заборавити трошкове орања, припремања земље за сетву, па сејање, два шпартања, заштиту, а где је семе које смо узели авансно, подсећа наш саговорник.

М. Суџум