Zasadi malina na 50 jutara

kraju koji je decenijama poznat po proizvodnji malina. U ravnoj Bačkoj, doskorašnji ratari, povrtari i bostanyije, zasadili su oko 50 katastarskih jutara maline.



Izmenili su pejzaž, a stigli su već i da se organizuju osnivanjem Udruženja „Paroški malinari”. Kada se zna da je još ranije u još nekim selima ovog dela Bačke podignuto dosta novih zasada maline, gotovo sigurno je da će Palančani ali i drugi ljubitelji ovog ukusnog voća jesti maline i iz Obrovca, Mladenova, Karađorđeva... - Naše Udruženje registrovano je za proizvodnju i otkup maline, kao i proizvodnju i prodaju sadnica – kaže Ivan Petrović, član Upravnog odbora ovog udruženja i dodaje da su se početkom godine okupili malinari iz ove, ali i susednih opština, da bi se organizovali.

U Paragama se više od 60 porodica bavi proizvodnjom malina, a pre nekoliko godina bilo ih je samo nekoliko. Polako se vekovne navike menjaju, a ratari odustaju od tradicionalne proizvodnje u cilju ostvarivanja veće dobiti. Malina je kultura koja iziskuje više rada, ali donosi i veću zaradu. Od jednog jutra malina može živeti jedna porodica, jer nakon prodaje plodova tokom leta, na kraju sezone može se ostvariti prihod i od prodaje sadnica, a prošle godine imale su dobru cenu od 25 evro centi.



U Paragama kažu da njihovo udruženje sada broji 40 članova koji veruju da je malina i na ovim prostorima biljka budućnosti. To potkrepljuju činjenicom da je iz naše zemlje izvezeno 111.000 tona, odnosno da je svaki četvrti kilogram maline na svetskoj trpezi stigao iz Srbije. Na području bačkopalanačke opštine najzastupljenija je poljska sorta maline „polana”, jer malinari kažu da je zahvalna, lako se gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno što se uzgaja bez naslona. Ovo je samostojeća sorta, ima čvrste lastare visine od 120 do 140 santimetara.



Dodaju malinari da redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača. U jesen ova sorta se jednostavno pokosi do zemlje i tako štiti od mraza i bolesti. - Tokom prošle zime u cilju edikacije organizovali smo nekoliko predavanja o proizvodnji i zaštiti maline, a sve više razmišljamo o izgradnji hladnjače, jer je potrebna kako bi se olakšao plasman, odnosno unapredila prodaja - dodaje Petrović. - Velika, ali odlična investicija bila bi kupovina kombajna za berbu, čime bi se značajno smanjili troškovi proizvodnje.



Udruženje „Paroški malinari“ ima svoje prostorije u centru sela, kao i stranicu na Fejsbuku, a u cilju prezentacije svoga rada i povezivanja malinara u planu je izrada sajta.



M. Sudžum