VUK ZALUTAO U GRAD? A MOŽDA IPAK PAS... Fascinantna i istinita priča iz srca Subotice

Kada Stevan Milunović izvede svoju Artemidu u šetnju, prolaznici zastaju u neverici, pitajući se da li je to zaista pas ili možda ipak vuk zalutao u grad. Ovaj neobičan prizor otkriva samo delić fascinantne priče o rasi koja spaja divljinu i pitomosti.

– Pasmina je nastala ukrštanjem vuka i psa. Priznala ju je FCA i psi se mogu se izlagati na izložbama. Spada u službenu vrstu pasa, ali u Srbiji se malo koristi u službi, jer na našim teritorijama je strana rasa. Za ljubimce ih uzimaju oni koji vole vučju stranu, odnosno ljubitelji vukova. Ova rasa je najbliža vuku. Imaju sve karakteristike vuka. Razmnožavaju se jednom godišnje, funkcionišu kao čopor, svaka jedinka je priča za sebe i ima svoje mesto u čoporu i zna se ko je glavni, a ko treba da sluša. Poseban svet - objašnjava Stevan Milunović, strastveni odgajivač ovih fascinantnih stvorenja.

Milunovići su pioniri u odgajanju čehoslovačkih vučjih pasa u Srbiji, a njihovi četvoronožni prijatelji često pronalaze domove širom Evrope. Međutim, put od štenca do odraslog psa nije lak, a odabir pravog vlasnika je ključan.

- Naših matičnih primeraka ima na svim stranama. Hrane se kao vuk u prirodi, najviše vole meso, ali pojedu i granule. Svaki primerak je svoja priča. Zbog toga naše štence ne može da kupi svako. Nije najbitniji materijalni momenat. Moraju budući vlasnici da imaju iskustva i budu stručni. Neke štence smo i vraćali jer se ljudi nisu pronašli u tome. Bolje da se štene uzme nazad nego da završi na ulici ili pod točkovima - ističe Milunović, naglašavajući odgovornost koju nosi držanje ove specifične rase.

Briga o čehoslovačkim vučjim psima je porodični poduhvat za Milunoviće. Svaki član familije ima svoju ulogu u ovom neobičnom  „čoporu”. Irena, Stevanova supruga, s ponosom govori o njihovoj rutini.

– Mi smo desetočlana porodica i znaju se zaduženja: čišćenje boksova, hranjenje... Psi vole da se igraju - kaže uz osmeh Irena Milunović dok posmatra pse kako se bezbrižno igraju u dvorištu.

Iako su prvobitno bili uzgajani za potrebe vojnih jedinica, čehoslovački vučji psi su vremenom pokazali svoju svestranost. Od čuvara stada do spasilaca i lovačkih pratilaca, ovi psi su dokazali da mogu biti i odani kućni ljubimci. Njihovo zvanično priznanje kao zasebne rase 1999. godine bilo je kruna višedecenijskog rada na stvaranju ovog jedinstvenog spoja vuka i psa.

Dok posmatrate ove veličanstvene životinje kako se kreću s gracijom divljih predaka, ali s poslušnošću vernog psa, nemoguće je ne osetiti strahopoštovanje. Čehoslovački vučji pas nije samo još jedna rasa - to je živi most između naše civilizacije i divljine koju smo davno napustili, ali nikad nismo zaboravili.

Sandra Iršević