VRHUNSKO POVRĆE S VOJVOĐANSKIH POLJA UVEK NAĐE KUPCA Begečku šargarepu vole bivša SFRJ, Bugari, Rumuni
Visoke dnevne temperature kvare poslovne planove povrtara u Begeču jer jesenju šargarepu ne mogu da lageruju u hladnjače.
U iščekivanju da spoljna temperatura bude ispod 15 stepeni, povrće vade samo onoliko koliko mogu odmah da prodaju.
Ove sezone pod šargarepom Begečani imaju ustaljene površine oko 600 hektara, posejane u ranijoj i kasnijoj setvi i po rečima direktora Opšte zemljoradničke zadruge „Begečki povrtarti” Gorana Zeca, na osnovu tih površina ubrajaju se u najvećeg proizvođača šargarepe na Balkanu. Povrtari su 2017. godine i nameri da u proizvodnji krenu korak dalje počeli da gaje šargarepu i sa oznakom geografskog porekla, pa je ove godine u procesu dobijanja tog sertifikata 55 hektara povrća.
- Iz godine u godine imamo uglavnom iste površine jer mali proizvođači odustaju, a srednji veliki uvećajavu setvu - kazao je za „Dnevnik” Zec.
Kako je naveo, godina je bila osrednja u pogledu klime pa će po hektaru prosečan rod biti oko 60 tona, ali direktor Zec očekuje da će šargarepe biti oko 400.000 tona, a to je ona intenzivne naranyaste boje, čiji su plovodi, u proseku, debljine oko 20 milimetara...Na osnovu tih karakteristika, begečka šargarepa se razlikuje od povrća proizvednog u drugim delovima Srbije.
Pre nekoliko dana najpoznatija svetska onlajn enciklopedija hrane i pića Taste Atlas stavila je begečku šargarepu u katalog “nove namirnice”. Sajt poseduje obimnu bazu podataka i ocena za mnogobrojni jela i pića i zahvaljujući tome zauzima visoko mesto i autoritet u svetu. Zato ulazak šargarepe iz Begeča u čuvenu online enciklopediju za povrtare predstavlja čast i obavezu da nastave da i dalje budu uspešni u ovom poslu.
Za Begečku šargarapu Taste Atlas naveo je da je bogatog ukusa, blago slatka a da je zasluga za to dobra klima i zemljište.
Trenutno je cena šargarepe u padu, kod nas i u EU, što domaćim povrtarima ne godi.
- Kilogram naveliko prodaje se od 30 do 60 dinara i ta gornja cena od 60 dinara najviše odgovara povrtarima, jer je dovoljna da se pokriju visoki troškove proizvodnje i nešto i zarade. U velikim marektima i na pijacama kilogram šargarepe se prodaje u proseku za stotinu dinara.
- Setva šargarepe je skupa, potrebno je od 8.000 do 10.000 evra po hektaru, a navodnjavanje i veštačko đubrivu predstavaljju najveće troškove, dok za seme treba oko 1.000 evra - nalašava direktor Zec.
Begečani, podvukao je direktor Zec, uspevaju da plasiraju maltene celokupan rod na inotržište.
- Više od tri četvrtine proizvodnje proda se u bivše jugoslovenske republike i u Bugarsku i Rumuniju a svega četvrtina se plasira na domaćem tržištu. Retke su godine kada se ne uspe prodati celokupan rod. Ako se to desi nije zato što nema gde da se šargarepa proda, već zbog jake zime. Rod ne trpi temperaturu ispod minus šest do sedam stepeni, pa može da izmrzne ako povrtari ne uspeju na vreme da ga lageruju.
Z. Delić