Vojvoda Zimonjić: Volonteri obnovili čudotvorni bunar

Volontersku akciju organizovali su Omladinsko i kulturno udruženje „Vemsikal Srbija” iz Kanjiže i Fondacija „Ars Topia” iz Budimpešte, a  učesnici su bili iz Bečeja, Sente, Gornjeg Brega, Subotice, Kanjiže i Vojvode Zimonjića, kao i više mesta iz Mađarske.

Prošlog leta u sličnoj letnjoj akciji volontera, dobrovoljnim radom je na lokaciji starog arterskog bunara na Jarašu uređeno kupalište sa dva bazenčića, svlačionicom i toaletom, a uz postojeći napravljen je i novi valov za pojilište za stoku. Ovom prilikom na prolećnoj mobi učvrstila se konstrukcija starog i novog valova uz stari arterski bunar. Lane su na istom poslu bili volonteri iz Mađarske, Rumunije i meštani Vojvode Zimonjića i okoline, a ovog puta na mobi se okupilo oko 30 učesnika.

„ Suština mobe koju organizujemo je da zajedno izgradimo nešto što kasnije služi celoj zajednici. Sada smo radili na postavljanju trščanog krova na paviljonu na vodi jezerceta kraj starog arterskog bunara, kao i sređivanju i čišćenju terena u okviru priprema za letnju sezonu, kako bi meštani i posetioci mogli da uživaju u ovim blagodetima koje su na dohvat ruke na pašnjaku Jaraš. Potrebno je samo malo inicijative i dobre volje da se ovaj prostor funkcionalno uredi, koristi i na odgovarajući način vodi briga o njemu. U planu je da mobu nastavimo na jesen“, – priča predsednik Udruženja „Vemsikal Srbija” Laslo Vigi.

Vigi dodaje da su primetili da se organizacijom moba na uređenju prostora starog arterskog bunara intenzivirala komunikacija sa meštanima. Žitelji okolnih salaša i Vojvode Zimonjića su sugerisali šta treba uraditi i prilagoditi kako bi novi valov bio u funkciji pojilišta za stoku, da bi se namena bunara izgrađenog još 1894. godine mogla bolje iskoristi. Ipak, u prolećnoj mobi bilo je uključeno više volontera sa strane nego meštana. Među učesnicima je bio Rudolf Almaši iz Kanjiže, koji kaže da nije znao šta treba raditi pre nego što je došao na mobe, ali da uvek ima takvog posla kojeg voli, želi i zna da uradi. 

„Meni je veliko zadovoljstvo što sam učestvovao na ovoj i lanjskoj mobi, tako da sam korisno iskoristio slobodno vreme. Preporučio bih kolegama koji još nikad nisu bili na takvim poslovima, da dođu na narednu mobu i vide šta to znači, biti među takvim ljudima koji nisu iz iste države, nisu iz iste sredine. Izazov je uvek suočiti sa nečim novim i interesantnim, a uvek je kapital biti među takvim ljudima koji ne žale svoj trud. Mnogo je to veći kapital od nečeg materijalnog. Ovakav rad može se iskazati i  materijalno, ali mnogo više vredi ona druga strana, upoznati se i družiti sa ljudima iz drugih krajeva, a u isto vreme i doprineti zajednici“, utisak je Rudolfa Almašija.

Organizatori projekta na revitalizaciji i uređenju starog arterskog bunara očekuju da će ih u narednom periodu biti više, odnosno da će povezanost biti prisnija. Učesnicima lanjske letnje i prolećne mobe semštaj je obezbeđen na obližnjem salašu Jožefa i Julijane Rekecki. Oni su puni reči hvale što se prostor starog arterskog bunara uređuje, jer od kada znaju za sebe koriste sa bunara vodu za piće, a od koristi je ovdašnjim stočarima koji napasaju stoku na Jarašu. Jožef smatra da bi trebalo učvrtsiti jaču ogradu, a takođe i da bi korisno bilo okoliš ozeleniti drvećem.  Slatinasta stepa nazvana Jaraš, na površini od skoro tri i po hiljade hektara prava je blagodet. Lokalno stanovništvo iz Vojvode Zimonjića, Kanjiže, Trešnjevca, Malih Pijaca i Velebita je u prošlosti na područjima pogodnim za ispašu stoke pravilo pojila, a vodu iz arterskih bunara koristili su i za lekovite kupke. Sa jednog od arterskih bunara na Jarašu, prozvanog Čudotvorni bunar, preduzimljivi poslovni čovek s početka prošlog veka Herman Grinfeld vodu je sproveo do šest kilometara udaljene Kanjiže i udario temelje banjskog turizma u ovoj potiskoj varoši. Najviše tačka Jaraša je kod Malih Pijaca na 57, a najniža kod Trešnjevca na 31 metar nadmorske visine. Na Jarašu se formiraju jezerca koja napajaju podzemne vode, koja se tokom leta i isuše, tako da na njihovom mestu ostaju naslage soli. Karakteristično za Jaraš je da je i vredno stanište ptica, pa je zabeleženo da ovde obitava 235 vrsta od kojih su 203 strogo zaštićene vrste, a 99 vrsta tih ptica se tu i gnezdi.     

Prolećna moba je realizovana u okviru projekta „Mladi su zakon” koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Srbije, a značajna podrška dobijena je od Mesne zajednice i opštine Kanjiža, ali i pojedinih donatora. Udruženje „Vemsikal Srbija” se stara o ovom bunaru u smislu pisanja projekata i apliciranja za fondove da se ovaj bunar održi, ali bez lokalne pomoći ovaj buna neće opstati.

Tekst i foto: Milorad Mitrović