VINSKI TURIZAM U SREMSKIM KARLOVCIMA DOBIJA NOVE DIMENZIJE: Gastronomski užici i smeštaj u vinogradima
Vinsku scenu u Sremskim Karlovcima poslednjih godina osim pojave novih vinarija, pa ih sada ima više od dvadeset, karakteriše i gradnja ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta za noćenje turista u okviru njih, a ne samo degustacionih sala.
Među njima ima i vinarija iz drugih mesta čiji vlasnici su odabrali Karlovce i njihove atare za uzgoj loze i gradnju proizvodnih, ali i smeštajnih jedinica.
Direktorka Turističke organizacije u Sremskim Karlovcima Jasmina Beljan Iskrin kaže da su prvi pokušaji da se začne vinski turizam bili 1996. godine, i da to nije bio ni malo jednostavan posao.
- U to vreme vinari nisu shvatali koja je mogućnost prodaje vina turistima direktno sa praga, nego su smatrali da ih to opterećuje, da im njihovo prisustvo oduzima vreme, s obzirom na to da nisu imali izgrađene degustacione prostore i da ulasci turista u lagume i podrume i druge prostore gde čuvaju vina, uznemirava vino.
-S prvim degustacijama vina počeli smo pošto smo formirali cenu za degustacije. Tada su u opticaju bile dve-tri vrste vina, pored bermeta. Samo je jedna vinarija pristala na to u svom vinskom prostoru. Ubrzo joj se pridružila i druga vinarija i tako su ostali videli dobrobit prodaje s praga i počeli da je uvode i sami. Tri godine od početka degustacija vina, bilo ih je već desetak - kaže direktorka Turističke organizacije.
Razvoju vinskog turizma, po rečima Jasmine Beljan Iskrin, značajno je doprinelo označavanje vinarija, trasiranje vinskih puteva i postavljanje turističke signalizacije.
-To je doprinelo boljoj vidljivosti vinarija i većoj ekspanziji vinskog turizma, jer su turisti lakše mogli da dođu do njih. Na vinskom putu Fruške gore danas ima registrovanih oko 70 vinarija za usluge u vinskom turizmu. Iz godine u godinu otvaraju se nove i prave novi prostori, ali specifičnost vinsko-turističke ponude Karlovaca jesu lagumi u kojima se održavaju degustacije.
Sada se, pored degustacionih sala, prave i smeštajni kapaciteti, pa se najčešće turistima nudi noćenje sa doručkom.
- Postoje vinarije koje otvaraju i ugostiteljske objekte, čime se šire sadržaji za turiste - kaže direktorka Turističke organizacije. – Za Karlovce je značajno da nemamo samo klasične degustacije nego su vinski turisti uključeni u celokupnu ponudu mesta i Fruške gore. Paralelno s povećanjem broja turista i porastom potražnje za takav vid turizma i kvalitet vina se drastično poboljšao.
Lagum star 160 godina
Objekat „Fruškogorski biser“ Radeta Miloševića u jezgru Sremskih Karlovaca od prošle godine novina je u vinsko-turističkoj ponudi mesta. Osobenost „Fruškogorskog bisera“ predstavlja lagum dug 24 metra iz 1864. godine, koji po zamisli vlasnika, sada služi za prijem turista i degustacije vina i jakih pića koje proizvodi. Objekat poseduje sedam smeštajnih jedinica i degustacionu salu u sklopu kuće u modernom stilu. Ali, lagum neće biti samo mesto za uživanje u piću i hrani, nego i kao podijum za različite kulturne programe - manje pozorišne predstave, književne večeri, likovne izložbe, nastupe muzičara, te različite radionice.
Jasmina Beljan Iskrin naglašava da na tome ne treba stati nego valja obogaćivati dosadašnje manifestacije i razmišljati o potpuno novim sadržajima.
- Turisti traže nešto novo i može da se pretpostavi dalji razvoj, a to su događaji na otvorenom, u vinogradima kao što su berba, muljanje grožđa na tradicionalan način i slično ...
Prva na tom planu korake je načinila vinarija „Đurđić“. Njen vlasnik Dražen Đurđić od 2017. u vinski kompleks koji sadrži prostor za preradu grožđa, proizvodnju i negovanje vina na tromeđi karlovačkih potesa Raša, Doka i Dimšin do, uvrstio je i objekat od 250 metara kvadrata namenjen turistima.
U okviru vinarije postoje četiri smeštajne jedinice i prateći sadržaji. Ljubiteljima vina nudi različite pakete, a jedan od njih podrazumeva pored degustacija vina i dva obroka, noćenje i doručak. Sve to kao rezultat ima nekoliko hiljada turista iz raznih delova sveta godišnje.
Miodrag Bjelica, vinogradar i vinar iz Novog Sada u karlovačkom potesu Dobrilovac poseduje šest hektara vinograda i smatrajući da hrana i vino idu pod ruku, i da je vinski turizam samo prirodan sled i nastavak prvobitne proizvodnje - proizvodnje vina, pretprošle godine započeo je gradnju objekta koji će osim prostora za proizvodnju, odležavanje i čuvanje vina imati i restoran, kao i osam smeštajnih jedinica.
U Ćušilovu, u jednom od karlovačkih potesa sa pogledom na Dunav, u toku je gradnja vinarija od 1.700 metara kvadratnih kompanije „Mek trejd servis“ iz Novog Sada. Radovi su počeli 2022. i očekuje se da do kraja ove godine budu okončani.
Vinarija će imati degustacionu, barik i salu za arhivska vina, proizvodni deo, i prostor za odležavanje u staklu. U drugoj fazi, po rečima Olivere Knežević iz te kompanije, u planu je objekt za smeštaj gostiju.
Za značajan iskorak u pogledu vrsta usluga vinskim turistima priprema se i vinarija „Veritas“ koja se nalazi u potesu Ešikovac, na putu za Stražilovo. Na delu parcele iznad vinarije ove godine treba da počne izgradnja restorana koji će moći da primi stotinu gostiju. U okviru njega, u donjem delu, biće i prostor za odležavanje vina i degustaciona sala.
Po rečima vlasnice „Veritasa“ Jelene Ćuković, završetak izgradnje očekuje se dogodine, a istim projektom predviđeno na tom mestu i podizanje šest bungalova za odmor – zasebne jedinice od 45 do 80 metara kvadratnih. Restoran i bungalovi nisu jedino što vinarija „Veritas“ ima u planu da gradi. Na susednoj parceli treba da nikne kompleks od deset kućica po 80 do 160 metara kvadratnih, a postoji mogućnost i gradnje objekta za preradu, odnosno proširenja kapaciteta sadašnje vinarije.
Po svoj prilici, Sremski Karlovci bi mogli u dogledno vreme biti bogatiji za još jednu vinariju tog tipa. U najavi je izgradnja u atarima vinarije „Vilotijević“, a nešto slično planiraju da urade i članovi porodične vinarije Mrđanin.
Po rečima Đorđa Mrđanina, porodica radi na tome da na Čeratu, gde joj se nalaze vinogradi, izgradi vinariju sa restoranom i smeštajnim jedinicama za turiste.
Zorica Milosavljević