Veče posvećeno velikom sineasti Ernestu Bošnjaku

Naime, sledeći svojevremenu odluku da u svakoj godini makar jedna predstava profesionalnog ansambla Narodnog pozorišta bude posvećena nekoj od znamenitih ličnosti Sombora, po dramskom tekstu Zlatana Dorića i pod rediteljskom palicom Kokana Mladenovića, pri kraju su probe predstave „Kad je Sombor bio Holivud“.

Premijera je predviđena za 17. februar, na Dan grada koji se proslavlja u znak obeležavanja datuma zlatnim slovima upisanom u varošku povesnicu, kao dan kada je 1749. godine Sombor dobio status slobodnog kraljevskog grada. Pored toga što su publici predstavljeni svi učesnici u ovoj predstavi, o veličini dela Ernesta Bošnjaka se moglo saznati i iz priče legendarnog višedecenijskog direktora Jugoslovenske Kinoteke, Radoslava Zelenovića, koji se danas nalazi na čelu Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti.

- Ono što Ernesta Bošnjaka razlikuje od ostalih pionira kinematografije je svakako činjenica da su se svi oni bavili pre svega dokumentarnim filmom, uostalom kao i on sam, ali je zadivljujuće to što je njegova vokacija bio igrani film, najsloženija kinematografska forma, pa se slobodno može reći da se u slučaju Ernesta Bošnjaka radi zapravo o prapioniru kinematografije- rekao je Zelenović nakon što je auditorijumu izneo osnovne podatke o radu Bošnjaka.- Odakle ta Bošnjakova lucidnost i pamet, svojevrsna fiks ideja da u vašem gradu napravi fabriku filmova i to u trenutku dok se još uvek ne zna da li će film ostati samo puka vašarska zabava ili će postati i prava umetnost, nauka i istorija bi tek trebala da razreši, ali je sigurno da je taj čovek ostavio neizbrisiv trag u kinematografiji.

Antologijski prvi švenk

Upravo u dokumentarnom filmu „Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju“ snimljenom u Somboru 1912. Ernest Bošnjak se svojim radom uvrstio u antologiju svetske kinematografije. Naime, tada se, zahvaljujući komplikovanoj konstrukciji Bošnjakovog stativa, po prvi put kamera u radu pokrenula oko svoje ose, čime je izmišljen takozvani švenk, bez koga ne bi postojali filmovi kakve i danas gledamo.

O važnosti rada Ernesta Bošnjaka svedoči i to da svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije je bez sumnje upravo film, potvrdio je Zelenović.

"Film je i istorijski dokument koji beleži istorijske trenutke koji se svakim gledanjem lako „oživljavaju“, beleži periode i živote vaših predaka, pa je tim žalosnije što mnogi naši pioniri kinematografije nemaju svoje mesto u istoriji koje zaslužuju, a po tome ni Bošnjak nije izuzetak", rekao je Zelenović, uz molbu Somborcima da porade na tome da njihov sugrađanin sineasta, pored spomenika na glavnoj gradskoj ulici i imena ovdašnjeg jedinog bioskopa, dobije svoje mesto u kolektivnom pamćenju tako što će njegovo ime poneti i neka od gradskih ulica.

Zahvaljujući fundusu Jugoslovenske kinoteke, Somborci su u sredu uveče imali i jedinstvenu priliku da pogledaju sve poznate i fragmentarno sačuvane Bošnjakove filmove, prebačene u digitalni format, počev od „Otkrivanja spomenika Ferencu Rakociju“ preko „Moja draga kolevka“ i prvog animiranog filma na ovim prostorima „Ovde traži pa ćeš naći. Milijon!“ do probnih snimaka „Boer filma - Prve Jugoslovenske fabrike filmova“.

M. Miljenović