Вече посвећено великом синеасти Ернесту Бошњаку

Наиме, следећи својевремену одлуку да у свакој години макар једна представа професионалног ансамбла Народног позоришта буде посвећена некој од знаменитих личности Сомбора, по драмском тексту Златана Дорића и под редитељском палицом Кокана Младеновића, при крају су пробе представе „Кад је Сомбор био Холивуд“.

Премијера је предвиђена за 17. фебруар, на Дан града који се прославља у знак обележавања датума златним словима уписаном у варошку повесницу, као дан када је 1749. године Сомбор добио статус слободног краљевског града. Поред тога што су публици представљени сви учесници у овој представи, о величини дела Ернеста Бошњака се могло сазнати и из приче легендарног вишедеценијског директора Југословенске Кинотеке, Радослава Зеленовића, који се данас налази на челу Центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности.

- Оно што Ернеста Бошњака разликује од осталих пионира кинематографије је свакако чињеница да су се сви они бавили пре свега документарним филмом, уосталом као и он сам, али је задивљујуће то што је његова вокација био играни филм, најсложенија кинематографска форма, па се слободно може рећи да се у случају Ернеста Бошњака ради заправо о прапиониру кинематографије- рекао је Зеленовић након што је аудиторијуму изнео основне податке о раду Бошњака.- Одакле та Бошњакова луцидност и памет, својеврсна фикс идеја да у вашем граду направи фабрику филмова и то у тренутку док се још увек не зна да ли ће филм остати само пука вашарска забава или ће постати и права уметност, наука и историја би тек требала да разреши, али је сигурно да је тај човек оставио неизбрисив траг у кинематографији.

Антологијски први швенк

Управо у документарном филму „Откривање споменика Ференцу Ракоцију“ снимљеном у Сомбору 1912. Ернест Бошњак се својим радом уврстио у антологију светске кинематографије. Наиме, тада се, захваљујући компликованој конструкцији Бошњаковог статива, по први пут камера у раду покренула око своје осе, чиме је измишљен такозвани швенк, без кога не би постојали филмови какве и данас гледамо.

О важности рада Ернеста Бошњака сведочи и то да свака цивилизација има свој језик, а језик наше цивилизације је без сумње управо филм, потврдио је Зеленовић.

"Филм је и историјски документ који бележи историјске тренутке који се сваким гледањем лако „оживљавају“, бележи периоде и животе ваших предака, па је тим жалосније што многи наши пионири кинематографије немају своје место у историји које заслужују, а по томе ни Бошњак није изузетак", рекао је Зеленовић, уз молбу Сомборцима да пораде на томе да њихов суграђанин синеаста, поред споменика на главној градској улици и имена овдашњег јединог биоскопа, добије своје место у колективном памћењу тако што ће његово име понети и нека од градских улица.

Захваљујући фундусу Југословенске кинотеке, Сомборци су у среду увече имали и јединствену прилику да погледају све познате и фрагментарно сачуване Бошњакове филмове, пребачене у дигитални формат, почев од „Откривања споменика Ференцу Ракоцију“ преко „Моја драга колевка“ и првог анимираног филма на овим просторима „Овде тражи па ћеш наћи. Милијон!“ до пробних снимака „Боер филма - Прве Југословенске фабрике филмова“.

М. Миљеновић