Vatromet nad Picoderom

bila je krajnja tačka Prvomajske parade u organizaciji sindikalaca. Novoosnovano Udruženje građana „Picoder“ iskoristilo je taj momenat i lane obnovilo, nekada isto tako popularnu, manifestaciju „Picoderski dani“. Pored masovnosti i celodnevnog druženja, za pomenuti prvomajski uranak i novu akciju „picoderaca“ ista je i lokacija dešavanja.

Picoder je prvi deo Bečeja s desne strane kada se ulazi u grad preko mosta na Kanalu, objašnjavaju u udruženju. Po pričama starijih Picoderaca, to je nekada bio najlepši deo grada, a najveće bogatstvo bili su ljudi koji su živeli u njemu. Istina, smišljali su razne nestašluke po bircuzima u kraju, na svoj i tuđi račun, ali srdnje nije bilo, već kako na isto duhovit način doskočiti.

-Sve je to lepo, ali vidim da se pojam Picodera znatno proširio. Nekada se znalo da su Picoderci živeli samo u jednoj ulici. U prvo vreme se zvala Rogozarska, jer je izlazila na Podbaru i bilo je mnogo rogoza u plavljenom terenu. Kasnije je dobila naziv Ritska, pošto se, do izgradnje Velikog bačkog kanala 1900. godine, našom ulicom izlazilo na Veliki rit. Posle Prvog svetskog rata, ulica se zvala Knez Mihajlova, u vreme Drugog svetskog rata Mađari su je preimenovali u Baroš Gabor utca, a od oslobođenja je Ulica Matije Gupca. A samo „špicname“ je priča za sebe. U našoj ulici su živeli, uglavnom, siromašni ljudi, ali sa istim navikama kao i oni u drugim sokacima. To je značilo da su uživali u vojvođanskom provodu - da sede „pridvrati“. Međutim, toliko su bili siromašni, da nisu mogli da plate sečenje dasaka i naprave klupe, već bi čitav trupac, kada obore drvo u dvorištu ili bašti, položili ispred kuće i na njemu sedeli. Nije bilo, baš, udobno sedeti na svakom trupcu. Pogotovo leti, kada žene, opet iz siromaštva, nisu nosile donji veš i poznati šeret Vuja Cufur ih je upozoravao da paze kako sede, jer će p... poderati. Ovo „špicname“ je nastalo između 1920. i 1925. godine. To je verzija koju ja znam, ako neko ima drugu, neka je suprostavi - čuli smo priču od najstarijeg Picoderca 93-godišnjeg Vujice Vorgića.

U međuvremenu se mnogo toga promenilo, ali su ovdašnji ljudi i dalje ostali vredni, dobri i pošteni domaćini. Nije im ponestalo i životnog entuzijazma, jer manifestacija tipa „Picoderski dani“ ne bi mogla da se organizuje bez te vrline.

Ako ne računamo višemesečno vreme utrošeno u pripremu organizacije, juče se krenulo od rane zore. Valjalo je sve uraditi, kako bi gosti već od 9 sati mogli da fruštukuju, a na jelovniku picoderski „meni“: sveže topljeni čvarci, kriške vrućeg leba namazane mašćom i začinjene alevom paprikom, moče, pečena svinjska yigerica, pljeskavica, a salata su bili strukovi mladog belog i crnog luka. I dok su gosti degustirali, u hladovini se krčkao veliki kazan pasulja, i desetak kazana paprikaša, ovčijeg, pilećeg, svinjskog, srnećeg... Ponegde se dimio i roštilj. Valjalo je nahraniti par hiljada gostiju. Naravno, sve je bilo besplatno. I ukusno. Tek toliko da se zna kakvi su Picoderci domaćini.

Da bi svi bili zadovoljni, valjalo je osmisliti bogat program za sve uzraste. Prvi su počeli pecaroši u takmičenju „maraton 24 sata“. Zabacili su udice u petak i poslednje merenje ulova bilo je u subotu u podne. U konkurenciji devet tročlanih ekipa pobedili su Bačkopetrovoselci, Robert Kiškarolj, Šandor Siveli i Tomas Fanc, koji su upecali ukupno 30 kilograma ribe.

Konjari su privukli posebnu pažnju. Nekoliko jahača je išlo napred, a za njima kolona od 21 zaprege. Pored bečejskih, došli su iz Ade, Bačkog Gradišta, Bačke Palanke, Bačkog Petrovog Sela, Zrenjanina, Novog Bečeja, Novog Miloševa... Krenuli su s početka Prvomajske ulice, što opet ima veze s pomenutim praznikom, a sudijski žiri ih je pratio ispred zgrade Gimnazije. Od predsednika žirija, poznatog bečejskog konjara, Mileta Stojačića saznali smo da je za prvog jahača kolone proglašen Igor Gan, a najlepšu zapregu, predivan metalni fijaker, vozio je Ištvan Đarmat iz Ade.

-Fijaker sam uvezao iz Nemačke i platio ga 7.000 evra.Mogu da se upregnu četiri konja, ali sam došao sa parom pastuva frizijske rase, koje sam uvezao iz Holandije. Volim konje od detinjstva. Sada ih imam 16 u štalama, rekao nam je Ištvan Đarmat kraj fijakera koji je skuplji od automobila.

Pored brojnih prodajnih punktova sa proizvodima zanatlija i domaće radinosti, te prostora za dečiju zabavu, pažnju posetilaca privukla su zabavna takmičenja u brzom ispijanju piva, nadvlačenju konopca, trčanju s nogama u yakovima... Nastupi folkloraca bečejskog ANIP „Đido“, kojima za tri dana predstoji jednonedeljno gostovanje u Holandiji, bačkogradištanskog KUD „Đeram“ i najmlađih Picoderaca u predvečerje, odnosno grupa „Apsolutno romantično“ i „Laki keš“ u večernjim satima, bili su deo programa koji su sa zadovoljstvom svi prihvatili.

Idejni tvorac ovakvog programa Picoderaca Miomir Jelenić pozdravio je sve učesnike i one koji su se odazvali pozivu u ime Udruženja građana „Picoder“, kustos istoričar ovdašnjeg Gradskog muzeja Bečej i Picoderac Nemanja Karapanyić bio je voditelj programa i „Katica za sve“, a prvi čovek Bečeja mr Vuk Radojević se prigodnom besedom zahvalio prvenstveno Picodercima za ideju, organizaciju i gostoljubivost, a ostalim sugrađanima što su se uključili i oplemenili čitavu manifestaciju „Picoderski dani“.

Kruna celodnevnog dešavanja kraj Kanala bio je vatromet nad Picoderom u ponoć. Naravno, za one koji su uz ritam grupa „Apsolutno romantično“ i „Laki keš“ dočekali kraj „Picoderskih dana“ na nogama.

Vlastimir Jankov