Ватромет над Пицодером

била је крајња тачка Првомајске параде у организацији синдикалаца. Новоосновано Удружење грађана „Пицодер“ искористило је тај моменат и лане обновило, некада исто тако популарну, манифестацију „Пицодерски дани“. Поред масовности и целодневног дружења, за поменути првомајски уранак и нову акцију „пицодераца“ иста је и локација дешавања.

Пицодер је први део Бечеја с десне стране када се улази у град преко моста на Каналу, објашњавају у удружењу. По причама старијих Пицодераца, то је некада био најлепши део града, а највеће богатство били су људи који су живели у њему. Истина, смишљали су разне несташлуке по бирцузима у крају, на свој и туђи рачун, али срдње није било, већ како на исто духовит начин доскочити.

-Све је то лепо, али видим да се појам Пицодера знатно проширио. Некада се знало да су Пицодерци живели само у једној улици. У прво време се звала Рогозарска, јер је излазила на Подбару и било је много рогоза у плављеном терену. Касније је добила назив Ритска, пошто се, до изградње Великог бачког канала 1900. године, нашом улицом излазило на Велики рит. После Првог светског рата, улица се звала Кнез Михајлова, у време Другог светског рата Мађари су је преименовали у Барош Габор утца, а од ослобођења је Улица Матије Гупца. А само „шпицнаме“ је прича за себе. У нашој улици су живели, углавном, сиромашни људи, али са истим навикама као и они у другим сокацима. То је значило да су уживали у војвођанском проводу - да седе „придврати“. Међутим, толико су били сиромашни, да нису могли да плате сечење дасака и направе клупе, већ би читав трупац, када оборе дрво у дворишту или башти, положили испред куће и на њему седели. Није било, баш, удобно седети на сваком трупцу. Поготово лети, када жене, опет из сиромаштва, нису носиле доњи веш и познати шерет Вуја Цуфур их је упозоравао да пазе како седе, јер ће п... подерати. Ово „шпицнаме“ је настало између 1920. и 1925. године. То је верзија коју ја знам, ако неко има другу, нека је супростави - чули смо причу од најстаријег Пицодерца 93-годишњег Вујице Воргића.

У међувремену се много тога променило, али су овдашњи људи и даље остали вредни, добри и поштени домаћини. Није им понестало и животног ентузијазма, јер манифестација типа „Пицодерски дани“ не би могла да се организује без те врлине.

Ако не рачунамо вишемесечно време утрошено у припрему организације, јуче се кренуло од ране зоре. Ваљало је све урадити, како би гости већ од 9 сати могли да фруштукују, а на јеловнику пицодерски „мени“: свеже топљени чварци, кришке врућег леба намазане машћом и зачињене алевом паприком, моче, печена свињска yигерица, пљескавица, а салата су били струкови младог белог и црног лука. И док су гости дегустирали, у хладовини се крчкао велики казан пасуља, и десетак казана паприкаша, овчијег, пилећег, свињског, срнећег... Понегде се димио и роштиљ. Ваљало је нахранити пар хиљада гостију. Наравно, све је било бесплатно. И укусно. Тек толико да се зна какви су Пицодерци домаћини.

Да би сви били задовољни, ваљало је осмислити богат програм за све узрасте. Први су почели пецароши у такмичењу „маратон 24 сата“. Забацили су удице у петак и последње мерење улова било је у суботу у подне. У конкуренцији девет трочланих екипа победили су Бачкопетровоселци, Роберт Кишкарољ, Шандор Сивели и Томас Фанц, који су упецали укупно 30 килограма рибе.

Коњари су привукли посебну пажњу. Неколико јахача је ишло напред, а за њима колона од 21 запреге. Поред бечејских, дошли су из Аде, Бачког Градишта, Бачке Паланке, Бачког Петровог Села, Зрењанина, Новог Бечеја, Новог Милошева... Кренули су с почетка Првомајске улице, што опет има везе с поменутим празником, а судијски жири их је пратио испред зграде Гимназије. Од председника жирија, познатог бечејског коњара, Милета Стојачића сазнали смо да је за првог јахача колоне проглашен Игор Ган, а најлепшу запрегу, предиван метални фијакер, возио је Иштван Ђармат из Аде.

-Фијакер сам увезао из Немачке и платио га 7.000 евра.Могу да се упрегну четири коња, али сам дошао са паром пастува фризијске расе, које сам увезао из Холандије. Волим коње од детињства. Сада их имам 16 у шталама, рекао нам је Иштван Ђармат крај фијакера који је скупљи од аутомобила.

Поред бројних продајних пунктова са производима занатлија и домаће радиности, те простора за дечију забаву, пажњу посетилаца привукла су забавна такмичења у брзом испијању пива, надвлачењу конопца, трчању с ногама у yаковима... Наступи фолклораца бечејског АНИП „Ђидо“, којима за три дана предстоји једнонедељно гостовање у Холандији, бачкоградиштанског КУД „Ђерам“ и најмлађих Пицодераца у предвечерје, односно група „Апсолутно романтично“ и „Лаки кеш“ у вечерњим сатима, били су део програма који су са задовољством сви прихватили.

Идејни творац оваквог програма Пицодераца Миомир Јеленић поздравио је све учеснике и оне који су се одазвали позиву у име Удружења грађана „Пицодер“, кустос историчар овдашњег Градског музеја Бечеј и Пицодерац Немања Карапанyић био је водитељ програма и „Катица за све“, а први човек Бечеја мр Вук Радојевић се пригодном беседом захвалио првенствено Пицодерцима за идеју, организацију и гостољубивост, а осталим суграђанима што су се укључили и оплеменили читаву манифестацију „Пицодерски дани“.

Круна целодневног дешавања крај Канала био је ватромет над Пицодером у поноћ. Наравно, за оне који су уз ритам група „Апсолутно романтично“ и „Лаки кеш“ дочекали крај „Пицодерских дана“ на ногама.

Властимир Јанков