VAŠARIŠTE KROZ VEKOVE MENJALO I NAMENU I MESTO Umesto sandala, konji i sulke

O tom mestu pevao je „Garavi sokak“ rečima „...somborski će vašar doći, sandale ću tebi kupiti...“. Avaj, nedavno je u svojevrsnom privatno-javnom partnerstvu ovaj prostor ugovorno ustupljen u zakup konjičkom klubu kojem su „motori“ porodica proslavljenog košarkaša Nikole Jokića i samog zadojenog strašću ka konjima, pa se i mesto određeno za vašarište promenilo.

Ova promena adrese vašarišta nije bila novina za Somborce, pošto je gradsko vašarište od svog postanka nekoliko puta menjalo i mesto, ali i namenu, počev još od sticanja statusa slobodne kraljevske varoši polovinom 18 veka. Tih prvih godina vašarište se nalazilo na prostoru današnjeg impresivnog parka kraj Županije, a na njemu su se susretali prodavci stoke i raznih drugih proizvoda četiri puta godišnje, pa je tako prvi vašar u godini održavan krajem marta, na rimokatoličke Blagovesti, drugi u junu, o pravoslavnom Spasovdanu. Treći godišnji vašar, koji je ujedno bio i najveći održavao se krajem avgusta, o pravoslavnoj Velikoj Gospojini, dok je vašarsku sezonu zatvaralo okupljanje kupaca i prodavaca prvog dana novembra, na katoličke Svisvete, što je 1814. promenjeno kako bi zimski vašar bio održan na praznik Sv. Katarine, krajem novembra.

Po izgradnji monumentalnog zdanja Županije, nametnula se i potreba izmeštanja vašarišta, pa je tako ono premešteno iza ove kapitalne građevine, sa leve strane Staparskog puta, na prostoru koji se sve do polovine 20. veka, i nazivao imenom Vašarište.

Nije se vašarište ni ovde skrasilo, pošto su potrebe tog 20. veka izrodile ideju da Pedagoška Akademija „Žarko Zrenjanin“, naslednica glasovite Preparandije i prethodnica današnjeg Pedagoškog fakulteta dobije novu zgradu, a pored nje su izgrađeni Osnovna škola „Avram Mrazović“ i Dom učenika srednjih škola, pa se nadvikivanje prodavaca i kupaca preselilo na čistinu pored varoškog Hipodroma. Upravo ovde je nekako i somborski vašar izgubio svoju prvobitnu namenu, kupoprodaju stoke sitnog i krupnog zuba, pa se samo stariji Somborci sećaju yambasa koji su „podmlađivali“ svoje konje farbajući ih imalinom, crnom zaštitnom kremom za cipele, ili domaćina koji su od sebi sličnih seljaka kupovali krave, telad, dvonedeljne ćuriće i piliće ili prasiće ne bi li održavali legende o debelim svinjama i ukusnim šunkama.

Novo vreme, ali i povremene epidemije kojekakvih stočnih oboljenja, prosto su ugasile kupoprodaju stoke na vašarima, pa je i za prodavce i za kupce bezbolno bilo nedavno napraviti novo Vašarište na prostoru nekadašnje moćne trgovinske kuće „Agrosavez“, gde su se pod krovom našle 33 tezge, ali i prostrano dvorište namenjeno za tradicionalni „starež“. Sam „Agrosavez“, nekada pojam za trgovinu, doživeo je kolaps tokom tranzicije, da bi u jednom momentu bio prodat u privatizacionom postupku privatnoj firmi za 19 miliona dinara. Kako ni sa novim vlasnikom nije bilo sreće, na osnovu nagomilanih dugova prema gradu Somboru, napravljenih neplaćanjem poreza na građevinsko zemljište, imovinu i komunalije, obezbeđujući dodatna buyetska sredstva, ovdašnja lokalna samouprava je ušla u potpuno vlasništvo nad „Agrosavezom“, preuredila postojeće prizemne objekte, izgradila nadstrešnice za prodaju na otvorenom i asfaltirala ogromnu „avliju“, pa obilazeći svoje novo Vašarište, Somborci mogu da pronađu i one sandale o kojima je pevao „Garavi sokak“, ne strpeći od kiše ili kakvog drugog kijameta.

M. Miljenović