ODRŽAN JOŠ JEDAN ČUVENI VAŠAR U BAŠAIDU Ovde se ne kupuje u žurbi, ali je do podne sve gotovo
BAŠAID: - Zašto sam ja došao na vašar, da bih trčao - kaže deda svojoj unuci kojoj se mnogo žuri. I to bi bio najbolji opis atmosfere na čuvenom vašaru u Bašaidu, održanom u nedelju u ovom banatskom selu.
Na vašar se ne ide u žurbi, niti se ide da bi se obavezno nešto kupilo. Na vašar se ide da biste se proveli. U nedeljno prepodne na vašaru u Bašaidu okupi se i nekoliko hiljada ljudi. To su i prodavci i kupci i šetači.
Iznese se aktuelna ponuda voća i povrća, dovezu se drva, tu su i pokretni štandovi sa domaćim slatkišima, alvama, kretošima i bombonama. Na vašaru može da se kupi i tepih i nameštaj i mikser i pegla, ali i polovni bicikl.
Neko je u nedelju u Bašaidu kupio svoj prvi šešir, a neko dobro uže da veže konja ili kravu. Naći će svog kupca i kolekcija stripova „Alan Ford“ a možda će se naći neko kome treba ustakljena tabla sa fotografijama nekih maturanata od pre pola veka, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog rama.
Neko će kupiti starinsku mašinicu za mlevenje bibera, neko će naći deo za traktor koji mu baš fali, a neko će kući otići sa novim lotrama. Svaka roba nađe svog kupca, kaže stara trgovačka izreka. Kupca će naći i tiganji od livenog gvožđa, gusa, kako kaže njihov proizvođač i prodavac.
- Probajte samo koliko su teški, prefektni su, zato i nisu jeftini - ubeđuje prodavac potencijalne kupce kojima je dve i po hiljade za tiganj ipak malo skupo. To „prefektno“ ponoviće još nekoliko puta.
Neko će na vašaru lepo jesti pljeskavice i kobasice pod vašarskom šatrom. Većina će se, ipak, prošetati, sresti sa komšijama, malo porazgovarati i ručati kod kuće. Banat je to ipak, pa se žuri kući na supu i nedeljni ručak. To znaju i prodavci i kupci.
Iako je se sve orilo do pola dvanaest, za samo desetak minuta roba je spakovana, ko je šta prodao, prodao je, ko je šta kupio, kupio je, a na bašaidskom vašarištu u podne skoro da više nikog nije bilo. Do sledećeg vašara.
Ž. Balaban