Vanja Grbić i Vojin Ćetković često bace udicu u pecaroškoj oazi kraj bečejskog restorana „Ribnjak“

Brzo je restoran postao prava oaza za gastronome, pecaroše, lovce, ornitologe, ljubitelje prirode. Jer, sem proverenih špecija, stvoreno je i jezero za sportski ribolov na četiri hektara pa stižu gosti ne samo iz atara. Vremenom je „Ribnjak“ registrovao i lovište jer su jezera oaza za ptice močvarice, gde se, od 161 poznate vrste, gnezde čak 84.

– Dugo u PIK-u ugostiteljstvo nije bilo na ceni, sve je usmeravano ka ratarstvu i stočarstvu, a bili su sjajni uslovi u dva bisera vojvođanskog turizma, dvorcu Bogdana Dunđerskog i ovdašnjem „Ribnjaku“ – ali aktuelni gazda PIK-a „MK grupa“ nije propustila priliku – objašnjava upravnik restorana Damir Ristić. – Na jelovniku nam nisu nisu samo riblji specijaliteti. Pošto smo uz frekventnu magistralu, uveli smo dnevni meni za 350 dinara gostima koji žele da se dohvate kašike, i vikend za 650, kad se dolazi porodično, te jela po poruybini. Domaćini smo brojnih rođendanskih i druga proslave. Zbog ranijeg specijalizovanog ribljeg menija, anketirali smo jednom grupu gostiju iz susednog Bačkog Gradišta i frapirali se, saznavši da od njih 80, čak 60 nikad nije ušlo u „Ribnjak“.

Oko restorana stvoren je prostor za dečja igrališta i drveni mobilijar u parku s višedecenijskim stablima. Osim brojnih mesnih ptica, tu je i gnezdo bele rode, čiji je klepet neponovljiva atrakcija.

– Dok deca slave rođendan uz animatora u parku, odrasli u bašti restorana mogu da meze, ćaskaju uz piće i kafu. S jednog od tridesetak mesta predviđenih za pecaroše uživaju zainteresovani za ribolov, poludnevna karta je 250 dinara, a dnevna,  s konzervom kukuruza šećerca, 550. Ulov, lakši od pet kila, može se kupiti po ceni ribarnici, u suprotnom – pecaroš se fotografiše s trofejom i vrati ga u vodu. Lovci mogu da iznajme čamac, a prenoćište u jednoj od četiri dvokrevetne sobe košta hiljadarku po osobi – veli Ristić.

Letos se dosta radilo i na sređivanju jezera i, osim novog nasipa koji deli vodu sa susednim, duž ivice su markirani pecaroški punktovi.

– Tek iduće sezone očekujemo navalu, ali smo zadovoljni i  ovogodišnjim prosekom od 17 ribolovaca dnevno. Da privučemo goste, vratili bismo i neke gastro-manifestacije – otkriva Damir.

„Pikovci“ su svojevremeno tu organizovali sezonske kulinarske fešte: u aprilu se tokom „Pačijeg kupa“ pripremao paprikaš od divlje patke upucane u lovištu ribnjaka, leti je održavan „Zlatni kotlić“ ribljih čorbi, krajem jeseni širio se opojni miris slatkog kupusa s ovčetinom, a pred zimu su topljeni čvaraci. No, samo koji dan pre „Čvarakijade“, 16. novembra 2011, restoran se u požaru „istopio“. Dovoljna je bila varnica kratkog spoja da sve nestane. Direktna šteta je procenjena na oko 20 miliona dinara, a indirektnu dok je bio zatvoren, niko nije ni računao. Posle 222 dana, obnovljen je restoran sa 60 mesta u zatvorenom delu i 80 na letnjoj natkrivenoj terasi, ali se promenio i enterijer, te ugrađena nova, vrhunska oprema u kuhinji.

Ne računajući vreme kad je restoran bio zatvoren zbog obnove, u ostalih 10.700 dana, prošlo je nebrojano gostiju. Znanih i neznanih.

– Moj prijatelj Vojin Ćetković i ja smo ovde često, sve je optimalno za naš hobi – ribolov – govorio je odbojkaška legenda Vanja Grbić kao član žirija za slatki kupus s ovčetinom. – Imao sam brojne pozive turinske „Kobasicijade“, „Pasuljijade“ iz Temerina i drugih „ijada“ da kao gurman budem u žiriju, nikad ne nađoh slobodno vreme, no, ove ljude nisam mogao odbiti. Opet sam u omiljenom ambijentu i među dobrim ljudima. Samo nek se družimo i ne pričamo o „teškim“ temama, već uživamo u majstorijama određenih poslova. Uživam u osmesima ljudi koji su, nažalost, sve ređi,

Drugi pak član žirija, proslavljeni glumac Vojin Ćetković, dodaje:

– Za razliku od Vanje, poznatog gurmana, ja sam i kuvar. Obožavam da spremam stara srpska jela „na kašiku“. Okruženje pravo za nas kojima je pecanje hobi! – raznežen je Ćetković.

Mnogo je rado viđenih pecaroša, a jedan od njih je, kad god mu obaveze dozvole, dekan Rimokatoličke crkvene opštine Bečeja Laslo Fuderer.

– Šta više čovek da poželi! – ističe monsinjor. – Na samo nekoliko kilometara od kuće je izuzetan ambijent, siguran ulov, zadovoljstvo potpuno.

Česti gosti „Ribnjaka“ su slikari na povremenim likovnim kolonijama jer inspiracije uvek ima. Mnogi ne znaju da se u ribarnici, uz sam bircuz, može kupiti sveža riba od 9.30 do 21.30 sat. Porediti njen ukus s onom smrznutom stvarno je bogohulno.

Vlastimir Jankov