Вања Грбић и Војин Ћетковић често баце удицу у пецарошкој оази крај бечејског ресторана „Рибњак“
У географском срцу Војводине, на тек седам километара од Бечеја, смештен је ресторан „Рибњак“, који је, захваљујући предузимљивости ПИК-а „Бечеј“, подгинут 1989. и окружен атрактивним парком.
Брзо је ресторан постао права оаза за гастрономе, пецароше, ловце, орнитологе, љубитеље природе. Јер, сем проверених шпеција, створено је и језеро за спортски риболов на четири хектара па стижу гости не само из атара. Временом је „Рибњак“ регистровао и ловиште јер су језера оаза за птице мочварице, где се, од 161 познате врсте, гнезде чак 84.
– Дуго у ПИК-у угоститељство није било на цени, све је усмеравано ка ратарству и сточарству, а били су сјајни услови у два бисера војвођанског туризма, дворцу Богдана Дунђерског и овдашњем „Рибњаку“ – али актуелни газда ПИК-а „МК група“ није пропустила прилику – објашњава управник ресторана Дамир Ристић. – На јеловнику нам нису нису само рибљи специјалитети. Пошто смо уз фреквентну магистралу, увели смо дневни мени за 350 динара гостима који желе да се дохвате кашике, и викенд за 650, кад се долази породично, те јела по poruybini. Домаћини смо бројних рођенданских и друга прославе. Због ранијег специјализованог рибљег менија, анкетирали смо једном групу гостију из суседног Бачког Градишта и фрапирали се, сазнавши да од њих 80, чак 60 никад није ушло у „Рибњак“.
Око ресторана створен је простор за дечја игралишта и дрвени мобилијар у парку с вишедеценијским стаблима. Осим бројних месних птица, ту је и гнездо беле роде, чији је клепет непоновљива атракција.
– Док деца славе рођендан уз аниматора у парку, одрасли у башти ресторана могу да мезе, ћаскају уз пиће и кафу. С једног од тридесетак места предвиђених за пецароше уживају заинтересовани за риболов, полудневна карта је 250 динара, а дневна, с конзервом кукуруза шећерца, 550. Улов, лакши од пет кила, може се купити по цени рибарници, у супротном – пецарош се фотографише с трофејом и врати га у воду. Ловци могу да изнајме чамац, а преноћиште у једној од четири двокреветне собе кошта хиљадарку по особи – вели Ристић.
Летос се доста радило и на сређивању језера и, осим новог насипа који дели воду са суседним, дуж ивице су маркирани пецарошки пунктови.
– Тек идуће сезоне очекујемо навалу, али смо задовољни и овогодишњим просеком од 17 риболоваца дневно. Да привучемо госте, вратили бисмо и неке гастро-манифестације – открива Дамир.
„Пиковци“ су својевремено ту организовали сезонске кулинарске феште: у априлу се током „Пачијег купа“ припремао паприкаш од дивље патке упуцане у ловишту рибњака, лети је одржаван „Златни котлић“ рибљих чорби, крајем јесени ширио се опојни мирис слатког купуса с овчетином, а пред зиму су топљени чвараци. Но, само који дан пре „Чваракијаде“, 16. новембра 2011, ресторан се у пожару „истопио“. Довољна је била варница кратког споја да све нестане. Директна штета је процењена на око 20 милиона динара, а индиректну док је био затворен, нико није ни рачунао. После 222 дана, обновљен је ресторан са 60 места у затвореном делу и 80 на летњој наткривеној тераси, али се променио и ентеријер, те уграђена нова, врхунска опрема у кухињи.
Не рачунајући време кад је ресторан био затворен због обнове, у осталих 10.700 дана, прошло је небројано гостију. Знаних и незнаних.
– Мој пријатељ Војин Ћетковић и ја смо овде често, све је оптимално за наш хоби – риболов – говорио је одбојкашка легенда Вања Грбић као члан жирија за слатки купус с овчетином. – Имао сам бројне позиве туринске „Кобасицијаде“, „Пасуљијаде“ из Темерина и других „ијада“ да као гурман будем у жирију, никад не нађох слободно време, но, ове људе нисам могао одбити. Опет сам у омиљеном амбијенту и међу добрим људима. Само нек се дружимо и не причамо о „тешким“ темама, већ уживамо у мајсторијама одређених послова. Уживам у осмесима људи који су, нажалост, све ређи,
Други пак члан жирија, прослављени глумац Војин Ћетковић, додаје:
– За разлику од Вање, познатог гурмана, ја сам и кувар. Обожавам да спремам стара српска јела „на кашику“. Окружење право за нас којима је пецање хоби! – разнежен је Ћетковић.
Много је радо виђених пецароша, а један од њих је, кад год му обавезе дозволе, декан Римокатоличке црквене општине Бечеја Ласло Фудерер.
– Шта више човек да пожели! – истиче монсињор. – На само неколико километара од куће је изузетан амбијент, сигуран улов, задовољство потпуно.
Чести гости „Рибњака“ су сликари на повременим ликовним колонијама јер инспирације увек има. Многи не знају да се у рибарници, уз сам бирцуз, може купити свежа риба од 9.30 до 21.30 сат. Поредити њен укус с оном смрзнутом стварно је богохулно.
Властимир Јанков