Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Totovom selu stasavaju turizam i fudbalska akademija

04.04.2021. 09:35 09:44
Piše:
Foto: M.Mitrović/ Trening polaznika fudbalske akademije

Nastanak Totovog sela povezan je sa bitisanjem veleposednika Jožefa Tota, koji je ovde imao salaš i imanje, pa placeve prodao ili podelio svojim radnicima i bezemljašima, 1905. godine izgradio crkvu, potom i školu pa se oko tog jezgra postepeno razvijalo naselje.

Zahvaljujući donacijama iz Mađarske, ali i ulaganjima pokrajinskih institucija AP Vojvodine, opštine Kanjiža, učešćem Mesne zajednice Totovo Selo i učešćem u više projekata prekogranične saradnje, za nešto više od dve decenije selo je procvetalo. Posle izgradnje Omladinskog centra, ulagano je u novu osnovnu školu sa osmogodišnjom nastavom i moderan dečiji vrtić, uvidelo se i da je šansa u razvoju seoskog turizma, a poseban impuls i živahnost selu dala je Fudbalska akademija “Ištvan Njerš” osnovana pre deset godina.

Totovo Selo je razvilo saradnju sa naseljima iz inostranstva, tako da ima čak sedam bratskih naselja: Rabatotfalu, Šopronkevežd, Tahitototfalu  i Jasentlaslo (Mađarska), Đerđočomafalva i Dumbrava (Rumunija) i Kišujfalu (Slovačka). Totovo Selo godišnje posećuje oko 3.000 turista, bar tako je bilo pre pandemije korone, a iako na prvi pogled nema odviše znamenitosti, gosti koji dolaze ipak imaju šta da vide. Uz Rimokatoličku crkvu Sveti Josip radnik podignut je spomenik papi Jovanu Pavlu Drugom, tu je i bista osnivača mesta Jožefa Tota, kao i brojne skulpture u drvetu nastale na međunarodnim skupovima drvodelja, a pri kraju uređenja je maketa sliva Dunava kroz Srbiju.


Totovo Selo godišnje posećuje oko 3.000 turista, bar tako je bilo pre pandemije korone

- Nemamo reke, jezera ni planine, pa ono što nemamo poželeli smo da napravimo i osmislili maketu Dunava od Bezdana do Kladova sa deonicama njegovih pritoka Drave, Tise i Save, zajedno sa Fruškom gorom, Avalom, Vršačkim bregom, Miročem i južnim Karpatima, odakle smo prikupili i kamenje. U Totovom Selu će poteći voda kroz sve reke iz sliva Dunava, a napravićemo makete gradova i obeležiti najznačajnija istorijska mesta. Tu će moći da se za đake održavaju časovi istorije i geografije na otvorenom, a verujem biće interesantno i za turiste. Na mesta gde počinje tok reke postavili smo skulpture koje predstavljaju duhove Dunava, Drave, Tise i Save. Totovo Selo je malo uredno selo u kome ima puno ljubavi, ljudi se dobro razumeju i ne svađaju. Život je miran i drugačiji, pa to želimo da pokažemo turistima, tako da kažem da uče od nas, sa željom da tako bude u okruženju i čitavoj Srbiji - kaže organizator turizma Zoltan Farago.

Zahvaljujući Roži Žoldoš i podršci meštana u etno kući su sakupljene starine iz domaćinstava i poljoprivrednih gazdinstava, gde se dočekuju turisti, prikazuje kako su se nekada na tracionalan način obavljali poslovi, a održavaju se i radionice za decu.

Velike zasluge za napredak Totovog Sela ima zahvaljujući složnim meštanima, a među pokretačima je i župnik Jene Utaši, koji ovde službuje više od četiri decenije.       

- Imamo problema kao i u svakoj lokalnoj zajednici, ali jako je lepo što smo složni, a kada smo složni lakše nam je da zajedno rešavamo probleme - utisak je župnika Jenea Utašija. - U svakoj teškoj situaciji uvek smo optimisti i verovatno zbog toga uspevamo da ostvarimo ono što mislimo da je dobro za selo. Planiramo kako ćemo ubuduće bolje živeti. Naredno važno ulaganje je u završetak fiskulturne sale pri osnovnoj školi, što će biti korisno u zaokruženju uslova za razvoj sportskog turizma. Već imamo dosta toga od infrastrukture, a predstoji nam obnova stare škole koja će dobiti nove sadržaje za kampove za mlade

Deseta godina Fudbalske akademije “Njerš Ištvan“ u Totovom Selu, čiji koncept se ostvaruje tako što talenti sa strane dolaze ovde već u završnim razredima osnovne škole ili kao srednjoškolci, borave u domu učenika, a za treninge i napredak pod nadzorom trenera na raspolaganju imaju tri fudbalska terena, od kojih jedan sa veštačkom travom. Trenutno u akademiji ima sedam selekcija fudbalera, od kojih je šest mlađeg uzrasta i seniorski uzrast.

- Talentovani dečaci dolaze sa svih strana iz  Vojvodine, od Žitišta, Bečeja i Temerina, do Subotice , a najviše ih je iz kanjiške opštine i okoline. Treninge imamo svakodnevno pre i posle podne, u zavisnosti kad koje dete ide u školu, a sve selekcije se takmiče u ligama za svoj uzrast. Za srednjoškolce imamo organizovan prevoz do škola u Kanjiži, Senti i Novom Kneževcu, tako da mogu da ispunjavaju obaveze u školi i fudbalskoj akademiji. Akcenat stavljamo pre svega na školu jer da bi neko bio dobar fudbaler, pre svega mora biti inteligentan i uporedo sa školovanjem pratimo njihov fudbalski razvoj. Ukoliko neki igrač ima loše ocene ili loše vladanje u školi, zabranjeno mu je treniranje. Cilj nam je da ne stvaramo samo dobrog fudbalera nego i dobrog čoveka, koji će kasnije ako možda ne uspe u fudbalu pronaći sebe u nekom drugom poslu i moći da vodi računa o sebi - kaže trener i koordinator u Fudbalskoj akademiji „Ištvan Njerš“ Darko Veselinov.

Fudbalska akademija nosi ime Ištvana Njerša, nekadašnjeg vrhunskog igrača, koji se proslavio u Interu iz Milana, a igrao je za reprezentacije bivše Jugoslavije i Mađarske. Njerš je bio napadač Intera i treći je najbolji strelac u istoriji tog kluba. -  Pokušavamo da gajimo taj stil fudbala da damo uvek gol više u odnosu na protivnika, ali  nije nam samo bitan rezultat, nego da mladi nauče fudbal. Jedini pravi uspeh jeste kada jedno dete izađe iz omladinskog fudbala i nađe sebi mesto u nekom seniorskom timu, na malo većem nivou - naglašava Veselinov.

Iako u Totovo Selo zbog fudbalske akademije dolaze mladi, zanimljivo je da u selo nema ugostiteljskog lokala. U više slučajeva za roditelje fudbalskih talenata pohađanje akademije deteta, bio je čak i razlog da se presele u Totovo Selo.

 Milorad Mitrović

 

Piše:
Pošaljite komentar